A Few Remarks on behalf of the rehabilitation of the forgotten filiation of Stephen Nemanja
PDF (Język Polski)

Keywords

Stefan Nemanja
filiacja
Zavida
Stracimir
Mirosław
pieczęć
Stefan Vukan
Vukanovicie

How to Cite

Szefliński, B. (2016). A Few Remarks on behalf of the rehabilitation of the forgotten filiation of Stephen Nemanja. Balcanica Posnaniensia. Acta Et Studia, 22(2), 4–15. Retrieved from https://pressto.amu.edu.pl/index.php/bp/article/view/6315

Abstract

Contemporary historians agree that the father of grand prince Stephen Nemanja was Zavida. This opinion is based on the comparison of genealogical data from different sources. The data, however, is not as unequivocal as it is supposed to be. The close analysis of the account of Ansbert, the chronicler of the third crusade, suggests a different understanding of some of the data. It should be admitted that the discussion concerning the identity of Nemanja’s father was closed too early. The seals of Nemanja and his brother Stracimir prove beyond doubt that both brothers had the same name Stephen. Most probably they inherited the same names from their father. Even though already at the end of 1980s Jan Leśny in one of his works mentioned this fact, it still has not been properly explored in historiography. However, this observation lets us assume that Nemanja’s father could be Stephen Vukan, known only from reference made by Anna Komnene. Such a filiation has been already presented but on the basis of wrong premises. Now it receives a deserved recognition.

PDF (Język Polski)

References

Anđelić Pavao, Pečat humskoga kneza Miroslava, „Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine”, t. 20, 1965, s. 277-280.

Boroń Piotr, Kniaziowie, królowie, carowie... Tytuły i nazwy władców słowiańskich we wczesnym średniowieczu, Katowice 2010.

Fine Jr John, The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, Ann Arbor 1994.

Gil Dorota, Prawosławie, historia, naród: Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności,Kraków 2005.

Jireček Constantin, Geschichte der Serben, t. 1: Bis 1371., Gotha 1911.

Leśny Jan, Stefan Zawida syn Urosza I ojcem Stefana Nemani, „Roczniki Historyczne”, t. 54, 1988, s. 63-75.

Leśny Jan, Studia nad początkami serbskiej monarchii Nemaniczów: (połowa XI – koniec XII wieku), Wrocław 1989.

Szefliński Błażej, Chronologia życia Stefana Nemanji: próba uporządkowania, „Roczniki Historyczne”, t. 80, 2014, s. 95-110.

Анастасијевић Драгутин, Отац Немањин, Београд 1914.

Андрејић Живојин, Тихомири, Уроши, Вукани, Мирослави, Завиде и Немање, или о пореклу жупана Стефана Немање, „Новопазарски зборник”, t. 26, 2002, s. 37-84.

Благојевић Милош, Медаковић Дејан, Историја српске државности, књ. 1: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад 2000.

Гај-Поповић Добрила, Печат Стефана Немање, „Нумизматичар“, t. 2, 1979, s. 119-129.

Гај-Поповић Добрила, Печат Стефана Страцимира, „Нумизматичар“, t. 6, 1983, s. 131-133.

Грковић Милица, О пореклу Стефана Немање, w: Осам векова Студенице: зборник радова, Београд 1986, s. 43-47.

Зарковић Божидар, Печати Стефана Немање, „Баштина”, t. 13, 2002, s. 245-254.

Живковић Тибор, Синови Завидини, „Зборник Матице српске за историју“, t. 73, 2006, s. 7-25.

Ковачевић Љубомир, Неколико питања о Стефану Немањи, „Глас Српске краљевске академије”, t. 58, 1900, s. 1-107.

Мандић Светислав, Велика господа све српске земље и други просопографски прилози, Београд 1986.

Мандић Светислав, Црте и резе: фрагменти старог именика, Београд 1981.

Марјановић-Душанић Смиља, Владарска идеологија Неманића: Дипломатичка студија, Београд 1997.

Марјановић-Душанић Смиља, Владарски знаци Стефана Немање, w: Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви. Историја и предање, уред. Јованка Калић, Београд 2000, s. 77-87. Марковић Миодраг, О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму, „Зограф”, t. 36, 2012, s. 21-46.

Мишић Синиша, Хумска земља у средњем веку, Београд 1996.

Пириватрић Срђан, Манојло I Комнин, „царски сан“ и „самодршци области српског престола“, „Зборник радова Византолошког института“, t. 48, 2011, s. 89-118.

Пириватрић Срђан, О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи, w: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: зборник радова, уред. Милан Радујко, Беране–Београд 2011, s. 53-67.

Равић Ивана, Писмо барског епископа Гргура сплитском канонику Гвалтерију: прилог датирању Немањиног напада на градове у Дукљи, „Стари српски архив”, t. 10, 2011, s. 183-190.

Радојичић Ђорђе Сп., Завида, отац хумског кнеза Мирослава, „Јужнословенски филолог“, t. 23, 1958, nr 1-4, s. 255-261.

Радојичић Ђорђе Сп., Немања и његови синови Стефан и Сава, творци српске феудалне државе, „Летопис Матице Српске“, t. 390, 1962, nr 2-3, s. 208-215.

Радојковић Борислав, Хронологија живота и владања Стевана Немање, „Глас Српске академије наука“, t. 203, 1951, s. 107-151.

Радојковић Борислав, Политички положај Кнежевине захумске у време владе рашког великог жупана Стевана Немање, „Историјски записи“, t. 17, 1960, nr 1, s. 21-37.

Спасић Душан, Палавестра Александар, Мрђеновић Душан, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1987.

Станојевић Станоје, О Немањином оцу, „Старинар“, t. 5, 1925, s. 3-6.

Филиповић Миленко С., Слава, служба или крсно име у писаним изворима до краја 18. века, w: О крсном имену: зборник, уред. Светлана Велмар-Јанковић, Београд 1985, s. 151-192.