Abstrakt
Херпетоним шарган/шаран ‘ Vipera ammodytes’ и топоними изведени одавде карактеристични су за велики део историјског простора српског језика. Веома мали број потврда постоји и за варијанту шаркан. Овај фонетски лик доживео је своју трансформацију на обронцима Карпата, где су доспевали српски сточари од XII до XVI века и донели са собом нову културу, нов језик и, нарав- но, лексему шарган, која је променила и свој облик и своје значење, те се проширила по западносло-венским језицима, а доспела је и у мађарски (шаркањ). Ови пастири познати су у историографији под именом Горали. Постоје наговештаји да је на територији данашње Мађарске код српског становништва пре доласка Угара у Панонски басен реч шарган увелико имала своју употребу.
Bibliografia
Андрејић Ж. [Andrejić Ž.] (1999), Витезови реда Змаја [Vitezovi reda Zmaja], Рача ‒ Београд.
Бикић В. [Bikić V.] (2010), Византијски накит у Србији [Vizantijski nakit u Srbiji], Београд.
Богдановић Н. [Bogdanović N.] (2007), Змијски речник југоисточне Србије [ Zmijski rečnik jugoistočne Srbije], „Српски дијалектолошки зборник“, књ. LIV, с. 521–547.
Богдановић Н. [Bogdanović N.] (2019), Пастирски речник југоисточне Србије [Pastirski rečnik jugoistočne Srbije], „Српски дијалектолошки зборник“, књ. LXVI/2, с. 637–739.
Бонифачић А. [Bonifačić A.] (1950), Бит ћете као богови [Bit ćete kao bogovi], Буенос Аирес.
Веселиновић М. [Veselinović M.] (1888), Срби у Маћедонији и јужној Старој Србији [Srbi u Maćedoniji i južnoj Staroj Srbiji], Српство, бр. 20, с. 153‒155, бр. 21, стр. 161‒165, бр. 22, стр. 169‒172, бр. 23, стр. 177‒179, Београд.
Веселић Р. [Veselić R.] (1853), Рјечник илирскога и њемачкога језика [Rječnik ilirskoga i njemačkoga jezika], Беч.
Војводинашуме [Vojvodinašume] (2020), План управљања Специјалним резерватом природе „Горње Подунавље” [Plan upravljanja Specijalnim rezervatom prirode „Gornje Podunavlje”], Сомбор ‒ Петроварадин.
Врчевић В. [Vrčević V.] (1889), Српске народне игре [Srpske narodne igre], Дубровник.
Грковић М. [Grković M.] (1985), Прилог проучавању прасловенске антропонимије. Лично име Дунав [Prilog proučavanju praslovenske antroponimije. Lično ime Dunav], „Ономато-лошки прилози“, VI, с. 101‒104.
Гура А. [Gura A.] (2005), Симболика животиња у словенској народној традицији [Simbolika životinja u slovenskoj narodnoj tradiciji], Београд.
Даничић Ђ. [Daničić Đ.] (1864), Рјечник из књижевних старина српских [Rječnik iz književnih starina srpskih], Београд.
Дегмеџић И. [Degmedžić I.] (1977), Цар Мануел Комнен у Пожеги [Car Manuel Komnen u Požegi], „Вјесник Музеја Пожешке котлине“, 1, с. 75–82.
Детелић М. [Detelić M.] (2009), Епска хидронимија [Epska hidronimija], „Ономатолошки прилози“, XIX‒XX, с. 449–521.
Детелић М. [Detelić M.] (2013), Епски бунари [Epski bunari], „Aquatica ‒ књижевност и култура“, 122, с. 213‒229.
Динић Ј. [Dinić J.] (2008), Тимочки дијалекатски речник [Timočki dijalekatski rečnik], Београд.
Ђорђевић Т. Р. [Đorđević T. R.] (1907), Српске народне игре [Srpske narodne igre], књ. I, „Српски етнографски зборник“, књ. 9, Београд.
Ђорђевић Т.Р. [Đorđević T. R.] (1958), Природа у веровању и предању нашега народа [Priroda u verovanju i predanju našega naroda], књ. II, „Српски етнографски зборник“, књ. LXXII, Живот и обичаји народни, књ. 33, Београд.
Ђорђић П. [Đorđić P.] (1990), Историја српске ћирилице [Istorija srpske ćirilice], Београд.
Ђувара Њ. [Đuvara Nj.] (2004), Кратка историја Румуна за младе [Kratka istorija Rumuna za mlade], Нови Сад.
Елезовић Г. [Elezović G.] (1932, 1935), Речник косовско-метохиског дијалекта [Rečnik kosovsko- metohiskog dijalekta], свеска прва 1932, свеска друга 1935.
Зечевић С. [Zečević S.] (2007), Митска бића српских предања [Mitska bića srpskih predanja], Београд.
Златковић Д. [Zlatković D.] (2014), Речник пиротског говора [Rečnik pirotskog govora], Београд.
Зуев Ю. А. (2002), Ранние тюрки: очерки истории и идеологии, Алматы.
Ивић А. [Ivić A.] (1922), О српском и хрватском имену [O srpskom i hrvatskom imenu], Београд.
Ивић А. [Ivić A.] (1929), Историја Срба у Војводини [Istorija Srba u Vojvodini], Нови Сад.
Јаћимовић М., Петровић Д. [Jaćimović M, Petrović D.] (2003), Ономастика Качера [Onomastika Kačera], Београд.
Јовановић В. [Jovanović V.] (2004), Речник села Каменице код Ниша [Rečnik sela Kamenice kod Niša], „Српски дијалектолошки зборник“, књ. LI, с. 313–688.
Клајн И. [Klajn I.] (2003), Творба речи у савременом српском језику [Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku], други део: Суфиксација и конверзија, Београд.
Клајн И., Шипка М. [Klajn I., Šipka M.] (2006), Велики речник страних речи и израза [Veliki rečnik stranih reči i izraza], Нови Сад.
Кончар С. [Končar S.] (1894), Прадомовина Срба [Pradomovina Srba], наставак, „Стражило- во“, 32, с. 504‒507.
Кулишић Ш., Петровић П. Ж., Пантелић Н. [Kulišić Š., Petrović P. Ž., Pantelić N.] (1970), Српски митолошки речник, Београд 1970.
Лома А. [Loma A.] (2003), Пролећна рика дивљег бика [Prolećna rika divljeg bika], „Колуба- ра, велики народни календар за просту 2003“, књ. 13, с. 109‒113.
Лома А. [Loma A.] (2005), Стара словенска религија: један лични поглед из компаративног угла [Stara slovenska religija: jedan lični pogled iz komparativnog ugla], „Зборник Матице српске за књижевност и језик“, књ. LIII, св. 1‒3, с. 9‒27.
Луковић Пјановић О. [Luković Pjanović O.] (1993), Срби… народ најстарији [Srbi... narod najstariji], Београд.
Марић Н. [Marić N.] (2021), Рјечник источнохерцеговачких матичних говора [Rječnik istočnohercegovačkih matičnih govora], Требиње.
Марковић М. [Marković M.] (2002), Славонија: повијест насеља и подријетло становништва [Slavonija: povijest naselja i podrijetlo stanovništva], Загреб.
Маројевић Р. [Marojević R.] (1985), Прилози творбено-семантичкој реконструкцији староруских топонима [Prilozi tvorbeno-semantičkoj rekonstrukciji staroruskih toponima], „Ономатолошки прилози“, VI, с. 21‒58.
Махуља И. [Mahulja I.] (2006), Рјечник омишаљскога говора [Rječnik omišaljskoga govora], Ријека – Омишаљ.
Милојевић Ж. Ј. [Milojević Ž. J.] (1884), О змији [O zmiji], „Учитељ“, бр. 20, Београд, с. 310–311.
Милошевић Д. [Milošević D.] (1990), Накит од XII до XV века из збирке Народног музеја [Nakit od XII do XV veka iz zbirke Narodnog muzeja], Београд.
Миханџић С. [Mihandžić S.] (1937), Барања од најстаријих времена до данас [Baranja od najstarijih vremena do danas], Нови Сад.
Московљевић М. [Moskovljević M.] (1990), Речник савременог српскохрватског књижевног језика [Rečnik savremenog srpskohrvatskog književnog jezika], Београд.
Никић М. [Nikić M.] (2020), Санскртско-српски речник [Sanskrtsko-srpski rečnik], Нови Сад.
Николић Б. [Nikolić B.] (1966), Мачвански говор [Mačvanski govor], „Српски дијалектолошки зборник“, XVI, Београд.
Парчић Д. А. [Parčić D. A.] (1901), Рјечник хрватско-талијански [Rječnik hrvatsko-talijanski], треће поправљено и помножано издање, Задар.
Петровић Б. [Petrović B.] (1911), О култури староседелаца Срба у Угарској [O kulturi starosedelaca Srba u Vojvodini], III, „Бранково коло“, бр. 11, с. 170–172.
Петровић С. [Petrović S.] (1999), Српска митологија [Srpska mitologija], I, Ниш.
Петровић В. [Petrović V.] (2013), Зоонимски систем села Миљевићи код Пријепоља [Zoonimski sistem sela Miljevići kod Prijepolja], „Годишњак за српски језик“, бр. 13, с. 413–425.
Петровић Д. [Petrović D.] (2021), Прасрби [Prasrbi], Београд.
Петровић Д., Капустина Ј. [Petrović D., Kapustina J.] (2011), Из лексике Качера [Iz leksike Kačera], „Српски дијалектолошки зборник“, LVIII.
Пилипенко Г. [Pilipenko G.] (2019), Унгаризмы в лексике традиционной культуры у прекмурских и порабских словенцев, „Jezikoslovni zapiski“, с. 7‒34. DOI: https://doi.org/10.3986/jz.v25i1.7562
Попов Н. [Popov N.] (1882), Руске насеобине по источним Карпатима [Ruske naseobine po istočnim Karpatima], наставак, „Јавор“, бр. 17, с. 525–530.
Поповић Д. Ј. [Popović D. J.] (1955), Срби у Банату до краја осамнаестог века [Srbi u Banatu do kraja osamnaestog veka], књ. CCXXXII, књ. 6.
Прћић Љ. [Prćić Lj.] (1987), Словенски топоними у НР Мађарској [Slovenski toponimi u NR Mađarskoj], „Зборник Шесте југословенске ономастичке конференције“, књ. XXXVII, књ. 7, с. 43‒47.
Путанец В. [Putanec V.] (1987), Два стара назива за Бач: Идризијев Bakasin (1154) и Кинамов Pagatzion (1164) [Dva stara naziva za Bač: Idrizijev Bakasin (1154) i Kinamov Pagatzion (1164)], „Зборник Шесте југословенске ономастичке конференције“, књ. XXXVII, књ. 7, с. 49‒52.
Раденковић Љ. [Radenković Lj.] (2014), Јужнословенска народна демонологија између
Истока и Запада [Južnoslovenska narodna demonologija između Istoka i Zapada], „Српска народна кулутра између Истока и Запада“, 127, с. 9–42.
Радојковић Б. [Radojković B.] (1969), Накит код Срба [Nakit kod Srba], Београд.
РЈАЗУ [RJAZU] (1880–1976), Рјечник хрватскога или српскога језика [Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika], I‒XXIII, Загреб.
РСАНУ [RSANU] (1959–2019) – Речник српскохрватског књижевног и народног језика
[Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika], књ. I–XXI, Београд.
РСГВ [RSGV] (2019), Вареника С., Милорадов Д., Сунајко К., Ћелић И., Петровић Д., Речник српских говора Војводине [Rečnik srpskih govora Vojvodine], књ. 1–4, измењено и допуњено издање, Нови Сад.
Скок П. [Skok P.] (1933), Из топономастике Јужне Србије [Iz toponomastike Južne Srbije], I, „Гласник Скопског научног друштва“, књ. XII, с. 193–215.
Скок П. [Skok P.] (1939), Топономастика Војводине [Toponomastika Vojvodine], Војводина, I: Од најстаријих времена до Велике сеобе, Нови Сад, с. 108‒127.
Скок П. [Skok P.] (1971–1974), Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика [Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika], I–IV, Загреб. Станић М. (1991), Ускочки речник, књига II, Београд.
Степановић П. [Stepanović P.] (2000), Ијекавски елементи у екавским говорима Срба у Мађарској [Ijekavski elementi u ekavskim govorima Srba u Mađarskoj], „Јужнословенски филолог“, LVI, с. 1103‒1109.
Стојановић Р. [Stojanović R.] (2010), Црнотравски речник [Crnotravski rečnik], „Српски дијалектолошки зборник“, књ. LVII.
Томић М. [Tomić M.] (1989), Речник радимског говора [Rečnik radimskog govora], „Српски дијалектолошки зборник“, XXXV, с. 1–174.
Трифуноски Ј. Ф. [Trifunoski J. F.] (1998), Битољско-прилепска котлина [Bitoljsko-prilepska kotlina], „Српски етнографски зборник“, XCIX.
Ћирић Љ. [Ćirić Lj.] (2018), Речник говора Лужнице [Rečnik govora Lužnice], „Српски дијалектолошки зборник“, књ. LXV/2.
Ћирковић С. [Ćirković S.] (1964), Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба [Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba], књ. CCCLXXVI, Одељење друштвених наука, књ. 48.
Ћирковић С., Михаљчић Р. [Ćirković S., Mihaljčić R.] (1999), Српски лексикон средњег века [Srpski leksikon srednjeg veka], Београд.
Фајдић Ј. [Fajdić J.] (2009), Миграције Личана на подручју Славоније [Migracije Ličana na području Slavonije], „Идентитет Лике: коријени и развитак“, с. 89–112.
Филипи Г., Буршић Ђудичи Б. [Filipi G., Buršić Đudiči B.] (2019), Лингвистички атлас истарских чакавских говора [Lingvistički atlas istarskih čakavskih govora], Пула.
Филиповић Е. О. [Filipović E. O.] (2020), О арагонском витешком реду Столе и вазе у средњовјековној Босни [O aragonskom viteškom redu Stole i vaze u srednjovjekovnoj Bosni], „Радови“, вол. 53, бр. 3, с. 66‒69. DOI: https://doi.org/10.17234/RadoviZHP.52.22
Херман К. [Herman K.] (1889), Народне пјесме Мухамедоваца у Босни и Херцеговини [Narodne pjesme Muhamedovaca u Bosni i Hercegovini], књига друга, Сарајево.
Херман К. [Herman K.] (1990), Народне пјесме Муслимана у Босни и Херцеговини [Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini], II, друго издање, приредила Ђ. Бутуровић, Сарајево.
Хирц Д. [Hirc D.] (1897), Грађа за народну номенклатуру и терминологију животиња, II: Народна имена гмазова или плазаваца (Reptilia) [Građa za narodnu nomenklaturu i terminologiju životinja, II: Narodna imena gmazova ili plazavaca (Reptilia)], „Наставни вјесник, часопис за средње школе“, књ. V, Загреб, 296–304.
Хирц М. [Hirc M.] (1928), Рјечник народних зоологичких назива [Rječnik narodnih zoologičkih naziva], књига прва: Двоживци (Amhibia) и гмазови (Reptilia), Загреб.
Цветић Р. [Cvetić R.] (2014), Речник ужичког говора [Rečnik užičkog govora], Београд – Ужицe. Цѣпенковъ М. [Cepenkov M.] (1891), Пословици (Отъ Прилѣпъ), „Сборникъ за народни умотворения, наука и книжнина“, кн. IV, 194–255.
Чакан И. [Čakan I.] (2017), Пашњачко сточарство у Војводини (пастирски термини) [Pašnjačko stočarstvo u Vojvodini (pastirski termini)], Нови Сад 2017.
Dźwigoł R. 2004, Polskie ludowe słownictwo mitologiczne, Kraków.
Esz (2006), Etimológiai szótár (Magyar szavak és toldalékok eredete), főszerkesztő Zaicz Gábor, Budapest.
František B. (1906), Dialektický slovník moravský, Praha.
Greń Z., Krasowska H. (2008), Słownik górali polskich na Bukowinie, Warszawa. Hadrovics L. (1985), Ungarische Elemente im Serbokroatischen, Budapest.
HSSJ, Historický slovník slovenského jazyka (2000), R – rab. Š – švrkotať, Bratislava. Jungmann J. (1838), Slovník česko-německý, díl IV: S–U, Praha.
Karłowicz J. (1900, 1901), Słownik gwar polskich, t. 1: (А do Е), t. 2 (F do K), Krakow.
Karłowicz (1907), Słownik gwar polskich, tom 5 (R, S, Ś, T), Krakow.
Kłapyta P. (2013), Wołosi – nomadzi Bałkanów, Pasterstwo w Karpatach, UNEP-GRID, Warszawa, 27–37.
Kotík A. (1894), Naše příjmení, Praha.
Maciejowski W. (1865), Historia prawodawstw Slowianskich, wyd. 2, t. V, Warszawa.
Majtán M. (1998), Názvy obcí Slovenskej republiky (Vývin v rokoch 1773–1997), Bratislava.
Malinowski L. (1892), O niektórych wyrazach ludowych polskich, Krakow.
Miklosich F. (1858), Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae.
Miller R. (2000), How to name a dragon in Altaic, „Studia Etymologica Cracoviensia“, t. 5, s. 57–78.
MNTESz III, A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára, III.: kötet (Ö-Zs), Budapest.
Naake A. (1862), O bacy i szarkanie, Książka zbiorowa ofiarowana Kazim. Wł. Wójcickiemu, Warszawa.
Nemeth et al. (2017), Holocene mammal extinctions in the Carpathian Basin: a review, „Mammal review“, Vol. 47, Issue 1, s. 38–52. DOI: https://doi.org/10.1111/mam.12075
Novak V. (2015), Slovar stare knjižne prekmurščine, drugi natis, Založba ZRC, SAZU, Ljubljana. DOI: https://doi.org/10.3986/9789612548100
Pritsak O. (1976), From the Säbirs to the Hungarians, „Hungaro-Turcica. Studies in honour of Julius Németh“, s. 7–30.
Skalová H. (1965), Topografická mapa území Obodriců a Veletů-Luticů ve světle místních jmen, Praha.
SW, Karłowicz J.A., Kryński A., Niedźwiedzki W. (1915, 1927), Słownik języka polskiego, t. VI: (S–Ś), t. VIII: (Z–Ż), Warszawa.
Sychta B. (1972), Słownik gwar kaszubskich, t. V: (S–T), Wrocław.
Tomović L. et al. (2019), Distribution of three Vipera species in the Republic of Serbia, „Bulletin of the Natural History Museum“, t. 12, s. 217–242. DOI: https://doi.org/10.5937/bnhmb1912217T
UESz, Új magyar etimológiai szótár (1992), 2, Budapest.
Vadász G. (1979), Bakonysárkány, „Fejér Megyei Történeti Évkönyv“, 13, Fejér Megyei Bizottsága, Székesfehérvár.
Vörös I. (1985), Еarly medieval aurochs (Bos primigenius Bоj.) and his extinction in Hungary, „Folia Archaeologica“, t. XXXVI,, s. 193‒219.
Vuković S. (2021), The Story of a Vanished Creature: Extinction Dynamics of the Aurochs from the Territory of Present-Day Serbia, „Archaeology of Crisis“, 221‒238.
Wołosz R. (1989), Wyrazy węgierskie w języku polskim, „Studia Slavica“, t. 35, z. 1–2, 215–317.
Licencja
Prawa autorskie (c) 2025 Дејан Милорадов
Utwór dostępny jest na licencji Creative Commons Uznanie autorstwa – Bez utworów zależnych 4.0 Międzynarodowe.
Autorzy
Autorzy tekstów przyjętych do publikacji w czasopiśmie Gwary Dziś są zobowiązani do wypełnienia, podpisania i odesłania na adres redakcji umowy o udzielenie nieodpłatnej licencji do utworów, z zobowiązaniem do udzielania sublicencji CC.
Zgodnie z umową, autorzy tekstów opublikowanych w czasopiśmie Gwary Dziś udzielają Uniwersytetowi im. Adama Mickiewicza w Poznaniu niewyłącznej i nieodpłatnej licencji oraz zezwalają na użycie sublicencji Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).
Autorzy zachowują prawa do dalszego, swobodnego rozporządzania utworem.
Użytkownicy
Zainteresowani użytkownicy internetu uprawnieni są do korzystania z utworów opublikowanych od 2015 r. w Gwarach Dziś pod następującymi warunkami:
uznanie autorstwa - obowiązek podania wraz z rozpowszechnionym utworem, informacji, o autorstwie, tytule, źródle (odnośniki do oryginalnego utworu, DOI) oraz samej licencji;
bez tworzenia utworów zależnych - utwór musi być zachowany w oryginalnej postaci, nie można bez zgody twórcy rozpowszechniać np. tłumaczeń, opracowań.
Do wszystkich tekstów opublikowanych przed 2015 r. prawa autorskie są zastrzeżone.
Inne
Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu zachowuje prawo do czasopisma jako całości (układ, forma graficzna, tytuł, projekt okładki, logo itp.).