When and Where Was the Charter for Hilandar of Stephen Nemanjić Given?

Main Article Content

Błażej Szefliński

Abstract

The so-called Second Charter for Hilandar given by Stephen Nemanjić is one of the oldest Serbian documents that preserved to our times. It dates itself on 29th September, but without any year or indiction. Since the publishing of Aleksandar Solovjev's paper in 1925 it had been commonly accepted that the charter was given before 1202 because Stephen Nemanjić could name himself the son-in-law of emperor Alexios III Angelos only before the divorce with Eudokia Angelina. However, in 2010 Đorđe Bubalo has noticed that two later inscriptions – discovered after Solovjev's research – also emphasizes family connections between Nemanjić dynasty and Alexios, so the argument used by Solovjev cannot be held. Therefore, Bubalo has reanalysed the charter and suggested a new dating – to 1207-1208. However, one of his arguments – the Second Charter for Hilandar was used by Sava Nemanjić when writing the Life of Blessed Symeon – has lost its strength as such a relation between these texts is questioned in the newest research. Therefore, the objective of the hereby paper is to provide a new analysis of the Second Charter for Hilandar focused on when and (for the first time) where the document was given. The conclusion is that it happened after the hierophany of St Symeon – most probably on 29th September 1210 in the Hilandar monastery.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

Section
Articles

References

  1. Źródła:
  2. Actes de Chilandar, t. I, Des origines à 1319, éd. Mirjana Živojinović, Vassiliki Kravari, Christophe Giros, Paris 1998.
  3. Аndreae Danduli Venetorum Ducis Chronicon Venetum, a pontificatu S. Marci ad Annum usque MCCCXXXIX, w: Rerum Italicarum Scriptores, t. XII, ed. Ludovico Muratori, Milan 1728, kol. 9-524.
  4. Barišić Franjo, Prevodi grčkih povelja o osnivanju srpskog Hilandara, „Književnost” 1986, t. 83/8-9, s. 1217–1228 [Баришић Фрањо, Преводи грчких повеља о оснивању српског Хиландара, „Књижевност” 1986].
  5. Nicetae Choniatae historia, p. I: Praefationem et textum continens, rec. Ioannes Aloysius van Dieten, Berolini et Novi Eboraci 1975.
  6. O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniates, transl. Harry J. Magoulias, Detroit 1984.
  7. Thomae archidiaconi Spalatensis, Historia Salonitanorum pontificum atque Spalatensium, Latin text by Olga Perić, ed., transl. and ann. by Damir Karbić, Mirjana Matijević Sokol, James Ross Sweeney, Budapest-New York 2006.
  8. Sveti Sava, Sabrana dela, przyg. i tłum. Tomislav Jovanović, Beograd 1998 [Свети Сава, Сабрана дела].
  9. Stefan Prvovenčani, Sabrana dela, przyg. i tłum. Ljiljana Juhas-Georgievska, wyd. Tomislav Jovanović, Beograd 1999 [Стефан Првовенчани, Сабрана дела].
  10. Trifunović Đorđe, Bjelogrlić Vesna, Brajović Irena, Hilandarska osnivačka povelja svetoga Simeona i svetoga Save, w: Osam vekove Studenice: zbornik radova, Beograd 1986, s. 49-60 [Трифуновић Ђорђе, Бјелогрлић Весна, Брајовић Ирена, Хиландарска оснивачка повеља светога Симеона и светога Саве, у: Осам векова Студенице: зборник радова].
  11. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, red. Georgije Ostrogorski, Franjo Barišić, Beograd 1971, t. 4 [Византијски извори за историју народа Југославије].
  12. Zbornik srednjovekovnih čiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika, przyg. Vladimir Mošin, Sima M. Čirković, Dušan Sindik, red. Dušan Sindik, Beograd 2011, t. 1 (1186-1321) [Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника].
  13. Publikacje:
  14. Anđelković Maja M., Savino Žitije Svetog Simeona i intertekstualnost, „Crkvene studije” 2019, t. 16/1, s. 329-346 [Анђелковић Маја М., Савино Житије Светог Симеона и интертекстуалност, „Црквене студије” 2019].
  15. Barišić Franjo, Hronološki problemi oko godine Nemanjine smrti, „Hilandarski zbornik” 1971, t. 2, s. 31-58 [Баришић Фрањо, Хронолошки проблеми око године Немањине смрти, „Хиландарски зборник” 1971].
  16. Blagojević Miloš, Hilandarski posedi na Kosovu i Metohiji (XII-XV vek), „Hilandarski zbornik” 2008, t. 12, s. 11–34 [Благојевић Милош, Хиландарски поседи на Косову и Метохији (XII–XV век), „Хиландарски зборник” 2008].
  17. Blagojević Miloš, Medaković Dejan, Istorija srpske državnosti, Novi Sad 2000, t. 1 (Ot nastanka prvih država do početka srpske nacionalne revolucije [Благојевић Милош, Медаковић Дејан, Историја српске државности, књ. 1: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције].
  18. Bogdanović Dimitrije, Istorija stare srpske književnosti, Beograd 1980 [Богдановић Димитрије, Историја старе српске књижевности, Београд 1980].
  19. Bošković Đurđe, Nekoliko natpisa sa zidova srpskih srednjevekovnih crkava, „Spomenik Srpske kraljevske akademije” 1938, t. 87, s. 1-19 [Бошковић Ђурђе, Неколико натписа са зидова српских средњевековних цркава, „Споменик Српске краљевске академије” 1939].
  20. Bubalo Đorđe, Kada je veliki župan Stefan Nemanjić izdao povelju manastiru Hilandaru, „Stari srpski arhiv” 2010, t. 9, s. 233-241 [Бубало Ђорђе, Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару?, „Стари српски архив” 2010].
  21. Burian Marie Luise, Die Krönung des Stephan Prvověnčani und die Beziehungen Serbiens zum römischen Stuhl, „Archiv für Kulturgeschichte”, 1932, t. 23, s. 141-151.
  22. Đurić Vojislav J., Srpska dinastija i Vizantije za freskama u manastiru Mileševi, „Zograf” 1992, t. 22, s. 13-27 [Ђурић Војислав Ј., Српска династија и Византија на фрескама у манастиру Милешеви, „Зограф” 1992].
  23. Fine Jr John, The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, Ann Arbor 1994.
  24. Janković Marija, Episkopije i mitropolije srpske crkve u srednjem veku, Beograd 1985 [Јанковић Марија, Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку, Београд 1985].
  25. Jerković Vera, Jezik povelje velikog župana Stefana Nemanjicia manastiru Hilandar, „Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku” 1997, t. 40/2, s. 123-139 [Јерковић Вера, Језик повеље великог жупана Стефана Немањића манастиру Хиландар, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику” 1997].
  26. Jerković Vera, Sintaksičke odlike hilandarske povelje Stefana Nemanjicia, „Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku” 1998, t. 41/2, s. 19-33 [Јерковић Вера, Синтаксичке одлике хиландарске повеље Стефана Немањића, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику” 1998].
  27. Josipović Petar, Krunisanje kralja Stefana Prvovenčanog u srpskoj istoriografiji, „Studije istorije Ilarion” 2017, t. 1, s. 9-22 [Јосиповић Петар, Крунисање краља Стефана Првовенчаног у српској историографији, „Студије историје Иларион” 2017].
  28. Kašanin Milan, Srpska književnost u srednjem veku, Beograd 2002 [Кашанин Милан, Српска књижевност у средњем веку, Београд 2002].
  29. Komatina Ivana, Ana Dandolo – prva srpska kraljica?, „Zbornik Matice srpske za istoriju” 2014, t. 89, s. 7-22 [Коматина Ивана, Ана Дандоло – прва српска краљица?, „Зборник Матице српске за историју” 2014]
  30. Komatina Ivana, Istorijska podloga čuda Sv. Simeona u Žitiju Simeonovom od Stefana Prvovenčanog, „Zbornik radova Vizantološkog instituta” 2014, t. 51, s. 111-134 [Коматина Ивана, Историјска подлога чуда Св. Симеона у Житију Симеоновом од Стефана Првовенчаног, „Зборник радова Византолошког института” 2014].
  31. Laskaris Mihailo, Vizantiske princeze u srednjevekovnoj Srbiji, Beograd 1926 [Ласкарис Михаило, Византиске принцезе у средњевековној Србији, Београд 1926].
  32. Madgearu Alexandru, The Asanids. The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1188–1280), Leiden–Boston 2017.
  33. Maksimović Ljubomir, O godini prenosa Nemanjinih moštiju u Srbiju, „Zbornik radova Vizantološkog instituta” 1986, t. 24-25, s. 437-444 [Максимовић Љубомир, О години преноса Немањиних моштију у Србију, „Зборник радова Византолошког института” 1986 = Љубомир Максимовић, О години преноса Немањиних моштију у Србију, у: idem, Византијски свет и Срби, уред. Тибор Живковић, Београд 2008, c. 305-312].
  34. Mandić Svetislav, Lađević Milan, Otkrivanje i konzerviranje fresaka u Studenici, „Saobštenja” 1956, t. 1, s. 38-41 [Мандић Светислав, Лађевић Милан, Откривање и конзервирање фресака у Студеници, „Саопштења” 1956].
  35. Mandić Svetislav, Drevnik – zapisi konzervatora, Beograd 1975 [Мандић Светислав, Древник: записи конзерватора, Београд 1975].
  36. Marinković Radmila, Istorija nastanka „Života gospodina Simeona” od svetoga Save, w: Sava Nemanjić – Sveti Sava. red. Vojislav Đurić, Beograd 1979, s. 201-213 [Маринковић Радмила, Историја настанка „Живота господина Симеона” од светога Саве, y: Сава Немањић – Свети Сава, уред. Војислав Ђурић, Београд 1979 = Радмила Маринковић, Историја настанка „Живота господина Симеона” од светога Саве, y: idem, Светородна господа српска: истраживања српске књижевности средњег века, Београд 2007, c. 99-114].
  37. Marinković Radmila, Počeci formiranja srpske biografske književnosti: povelje o osnivanju manastira Hilandara, „Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor” 1973, t. 39/1–2, s. 3–19 [Маринковић Радмила, Почеци формирања српске биографске књижевности: повеље о оснивању манастира Хиландара, „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор” 1973 = Радмила Маринковић, Српске повеље о оснивању манастира Хиландара, y: idem, Светородна господа српска: истраживања српске књижевности средњег века, Београд 2007, c. 39-56].
  38. Marković Miodrag, Prvo putovanje svetog Save u Palestinu i njegov značaj za srpsku srednjovekovnu umetnost, Beograd 2009 [Марковић Миодраг, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд 2009].
  39. Miljković Bojan, Studenica, Bogorodičina crkva (1208/9), w: Gojko Subotić, Bojan Miljković, Irena Špadijer, Ida Tot, Natpisi istorijske sadržine u zidnom slikarstvu, red. Ljubomir Marković, Beograd 2015, s. 35-44, t. I (XII-XIII vek) [Миљковић Бојан, Студеница, Богородичина црква (1208/9), y: Гојко Суботић, Бојан Миљковић, Ирена Шпадијер, Ида Тот, Натписи историјске садржине у зидном сликарству, уред. Љубомир Максимовић, Београд 2015].
  40. Pentek Zdzisław, Cesarstwo Łacińskie 1204–1261: kolonialne państwo krzyżowców czy Neobizancjum?, Poznań 2004.
  41. Pirivatrić Srđan, Grčki car Aleksije u prvim žitijima Svetog Simeona Nemanje, „Zbornik radova Vizantološkog instituta” 2016, t. 53, s. 161-178 [Пириватрић Срђан, Грчки цар Алексије у првим житијима Светог Симеона Немање, „Зборник радова Византолошког института” 2016].
  42. Pirivatrić Srđan, The Serbs and the Overlapping Authorities of Rome and Constantinople (7th to 16th Century), w: Proceedings of the 23rd International Congress of Byzantine Studies. Belgrade, 22–27 August, 2016, Plenary Papers, ed. Smilja Marjanović-Dušanić, Belgrade 2016, s. 223-240.
  43. Popović Danica, Mošti Svetog Simeona, w: Treća kazivanja o Svetoj Gori, red. Čedomir Mirković, Mirjana Milosavljević, Beograd 2000, s. 40-59 [Поповић Даница, Мошти светог Симеона, w: Трећа казивања о Светој Гори, уред. Чедомир Мирковић, Мирјана Милосављевић, Београд 2000].
  44. Popović Danica, Svetiteljsko proslavljanje Simeona Nemanje: prilog proučavanju kulta moštiju kod Srba, „Zbornik radova Vizantološkog instituta” 1998, t. 38, s. 43-53 [Поповић Даница, Светитељско прослављање Симеона Немање: прилог проучавању култа моштију код Срба, „Зборник радова Византолошког института” 1998 = Даница Поповић, Светитељско прослављање Симеона Немање: прилог проучавању култа моштију код Срба, y: idem, Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд 2006, c. 27-40].
  45. Radojčić Svetozar, Hilandarska povelja Stefana Prvorođenog i motiv raja u srpskom minijaturnom slikarstvu, „Hilandarski zbornik” 1966, t. 1, s. 41-50 [Радојчић Светозар, Хиландарска повеља Стефана Прворођеног и мотив раја у српском минијатурном сликарству, „Хиландарски зборник” 1966].
  46. Solovjev Aleksandar V., Hilandarska povelja velikog zupana Atefana (Prvovencanog) iz godine 1200-1202., „Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor” 1925, t. 5/1-2, s. 62–89 [Соловјев Александар В., Хиландарска повеља великог жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200–1202., „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор” 1925].
  47. Stankova Radoslava, Sr’bskata knižnina prez XIII v. (kontekst i tekst), Sofija 2007 [Станкова Радослава, Сръбската книжнина през XIII в. (контекст и текст), София 2007].
  48. Szefliński Błażej, Chronologia życia Stefana Nemanji: próba uporządkowania, „Roczniki Historyczne”, 2014, t. 80, s. 95-110.
  49. Szefliński Błażej, Trzy oblicza Sawy Nemanjicia: postać historyczna – autokreacja – postać literacka, Łódź 2016.
  50. Špadijer Irena, Alegorija raja kod Svetog Save i Stefana Prvovenčanog, w: PERIVOLOS: Zbornik u čast Marjane Živojinović, red. Bojan Miljković, Dejan Dželebdžić, Beograd 2015, t. I, s. 113-126 [Шпадијер Ирена, Алегорија раја код Светог Саве и Стефана Првовенчаног, y: ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ: Зборник у част Мирјане Живојиновић, уред. Бојан Миљковић, Дејан Џелебџић, Београд 2015].
  51. Tricht van Filip, The Latin „Renovatio” of Byzantium: The Empire of Constantinople (1204–1228), Leiden 2011.
  52. Trifunović Đorđe, Natpisi uz portrete u manastiru Mileševi, „Književnost i jezik” 1992, t. 39/2–4, s. 91-100 [Трифуновић Ђорђе, Натписи уз портрете Немањића у манастиру Милешеви, „Књижевност и језик” 1992].
  53. Vasiljević Ilić Slavica, Srpska srednjovekovna književnost, Banja Luka 2015 [Васиљевић Илић Славица, Српска средњовјековна књижевност, Бања Лука 2015].
  54. Vukovojac Marija, Stefan Nemanja: A Case of Sacral Kingship, London 2017.
  55. Wolski Jan M., „Żywot św. Sawy” Teodozjusza Chilandarskiego jako źródło do dziejów Streza, władcy Proseku, „Balcanica Posnaniensia”, 2012, t. 19, s. 51-69.
  56. Živković Miloš, Studenica: The Funerary Church of the Dynastic Founder – the Corner Stone of Church and State Independence, w: Byzantine Heritage and Serbian Art, t. II: Sacral Art of the Serbian Lands in the Middle Ages, ed. Dragan Vojvodić, Danica Popović, transl. Tamara Rodwell-Jovanović et al., Belgrade 2016, s. 193-209.
  57. Živojinovć Mirjana, Istorija Hilandara I: Od osnovanja manastira 1198. do 1335. godine, Beograd 1998 [Живојиновић Мирјана, Историја Хиландара I: Од основања манастира 1198. до 1335. године, Београд 1998].