Keywords
language periphery
languages’ mutual influences
non-Slavic Balkan languages
balkanisation processes
How to Cite
Abstract
This article presents one segment of the Balkan patchwork of ethnic groups, cultures and languages in the form of nine indications of Serbian folk sub-dialects from the language borderline in two regions with ancient, intense contacts between Slavic and non-Slavic ethnic groups, languages and cultures. Bearing in mind the fact that all the most significant features of the presented sub-dialects correspond with the “mother dialectic type”, departures from the norm result from the sub-dialects’ geographical and linguistic borderline locations i.e. a direct foreign influence is at play. The non-Slavic languages (Romanian and Albanian) have exerted a strong impact on the Serbian folk sub-dialects in the borderline regions. Consequently, the sub-dialects as we know them today do not reflect the developmental processes taking place in central Serbian sub-dialects, a phenomenon which is even more remarkable in the sub-dialects of the borderline enclaves.
Funding
Овај текст је резултат рада на пројекту 178020
Дијалектолошка истраживања српског језичког простора
који у целини финансира Министарство просвете
науке и технолошког развоја Републике Србије.
References
Бошњаковић Ж., Радан М.Н. (2010), Досадашња истраживања о утицају румунског језика на лексику српских говора румунског дела Баната, „Јужнословенски филолог” LXVI, c. 135–161.
Букумирић М. (2003), Говори северне Метохије, „Српски дијалектолошки зборник” L.
Веску В. (1976), Govor Banatske Crne Gore, „Зборник за филологију и лингвистику” XIX/1, c. 115–172.
Грицкат И. (1993), О неким ефектима вишеслојне миксоглотије на јужнословенском земљишту, „Зборник матице српске за филологију и лингвистику”, књ. XXXVI, св. 1, c. 31–62.
Грицкат И. (2004), Студије из историје српскохрватског језика, Београд.
Ивић П. (1985), Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје, Нови Сад.
Ивић П. (1990), Балканизми у настајању у српским говорима Баната, [у:] О језику некадашњем и садашњем, Београд – Приштина, c. 189–198.
Ивић П. (2002), Балкански језички савез и лингвистичка географија, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику” XLV/1–2, c. 7–12.
Ивић П., Бошњаковић Ж., Драгин Г. (1994), Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта (Прва књига: Увод и Фонетизам), „Српски дијалектолошки зборник” XL.
Марковиќ М. (2007), Ароманскиот и македонскиот говор од охридско-струшкиот регион (во балкански контекст), Скопје.
Милорадовић С. (2007), „И ракију пијем сас медом“. Дијалекатска скица Белобрешке (Румунија), „Probleme de filologie slavă” XV, c. 573–580.
Младеновић Р. (2007), Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције, „Probleme de filologie slavă” XV, c. 249–263.
Младеновић Р. (2013), Линеаризација предикатскофразних енклитика у говорима јужног Косова и јужне Метохије, „Јужнословенски филолог” LXIX, c. 401–415.
Радан М.Н. (2009), Иновације у српским говорима у румунском Банату у светлу језичке интерференције (са посебним освртом на карашевске говоре), „Научни састанак слависта у Вукове дане” 38/1, c. 289–302.
Реметић С. (2004), Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције, „Јужнословенски филолог” LX, c. 113–123.
Симић З. (2012), Неке особине линеаризације у говорима Банатске Црне Горе и Рекаша, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику”, c. 169–181.
Симић З. (2013), Прилог проучавању међујезичке интерференције (на примеру говора Банатске Црне Горе), „Јужнословенски филолог” LXIX, c. 429–441.
Соболев А.Н. (2003), Южнославянские языки в балканском ареале, [у:] XIII международный съезд славистов (Любляна, август 2003), Marburg an der Lahn, c. 1–20.
Станишић В. (1995), Српско-албански језички односи, Посебна издања 59, Београд.
Станишић В. (2010), Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства, [у:] Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, Књига 4, Београд, c. 159–176.
Тополињска З. (1989), Quelle est l’interprétation la plus plausible du terme „syntaxe balkanique”?, [у:] Sixiéme Congrès international des études du Sud-Est Européen, Sofia, c. 101–108.
Тополињска З. (1996), Комуникативната хијерархија како регулатор на јазична интерференција, [у:] Јазиците на почвата на Македонија, Прилози за истражувањето на историјата на културата на почвата на Македонија, Книга 3, Скопје, c. 67–73.
License
Authors
Authors of texts accepted for publication in „Gwary Dziś" are required to complete, sign and return to the editor's office the Agreement for granting a royalty-free license to works with a commitment to grant a CC sub-license.
Under the agreement, the authors of texts published in „Gwary Dziś" grant the Adam Mickiewicz University in Poznań a non-exclusive, royalty-free license and authorize the use of Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0) Creative Commons sub-license.
The authors retain the right to continue the free disposal of the work.
Users
Interested Internet users are entitled to use works published in „Gwary Dziś" since 2016 under the following conditions:
- attribution - obligation to provide, together with the distributed work, information about the authorship, title, source (link to the original work, DOI) and the license itself.
- no derivatives - the work must be preserved in its original form, without the author's consent it is not possible to distribute the modified work, such as translations, publications, etc.
Copyrights are reserved for all texts published before 2015.
Miscellaneous
Adam Mickiewicz University in Poznań retains the right to magazines as a whole (layout, graphic form, title, cover design, logo etc.).