The Turkish rule and the strategies of its description in the Old Serbian literature (following the example of the brief literary forms – notations

Main Article Content

Izabela Lis-Wielgosz

Abstract

In the article, a problem of conceiving and depicting the Turkish rule is taken into account, for my reflections concentrate on the patterns of presentation regarding the Ottoman Turks’ invasion of the Balkan territory, and their oppressive rule in the Balkans. The patterns mentioned above, present in the Old Serbian literature, were to commemorate all those tragic events. In the Old Serbian texts (pertaining to hagiography, historiography, hymnic literature, and also to the brief literary forms – notations), the Turkish rule was expressed in explicitly negative categories of illegality, violence, and godlessness, presented in the context of the “end of times”, the Christian community’s martyrdom, mentioned in the eschatological perspective of the definition of history and exegesis, the perspective so characteristic for the Middle Ages.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Lis-Wielgosz, I. (2014). The Turkish rule and the strategies of its description in the Old Serbian literature (following the example of the brief literary forms – notations. Balcanica Posnaniensia. Acta Et Studia, 21, 37-50. https://doi.org/10.14746/bp.2014.21.4
Section
Articles

References

  1. Gil D., Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności, Kraków, 2005.
  2. Naumow A., Berło innowiercy, w: Obraz kapłana, wodza, króla w kulturach słowiańskich, red. T. Dąbek-Wirgowa, A. Z. Makowiecki, Warszawa, 1998.
  3. Papadakis A., Zarys dziejów Kościoła prawosławnego [w:] Prawosławie. Światło wiary i zdrój doświadczenia, red. K. i J. Leśniewscy, Lublin, 1999, s. 411-439.
  4. Stojanović Lj., Српска црква од Арсенија II до Макарија, „Глас Српске Краљевске Академије”, t. 106, Београд, 1923.
  5. Stojanović L., Стари српски записи и натписи, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, t. 1-6, Београд, 1902, 1903, 1905, 1923, 1925, 1926.
  6. Żywow W. M., Car i Bóg. Semiotyczne aspekty sakralizacji monarchy w Rosji, tłum. H. Paprocki, Warszawa, 1992.
  7. Грујић P., Православна Српска Црква, wyd. 2, Крагујевац, 1989.
  8. Мирковић Л., Правни положај и карактер Српске цркве под турском влашћу (1459-1766), Београд, 1965.
  9. Новаковић Ст., Туркско царство пред српски устанак, Београд, 1906.
  10. Радонић J., Римска курија и јужнословенске земље, Београд, 1950.
  11. Руварац И., О каталозима пећких патријараха, „Гласник српског ученог друштва”, 1879, t. 23, s. 232-275.
  12. Руварац И., О пећким патријарсима од Макарија до Арсенија III. (1557–1690), Задар, 1888.
  13. Слијепчевић Ђ., Историја Српске Православне Цркве, wyd. 2, Düsseldorf, 1978.
  14. Станојевић C., Историја српскога народа, wyd. 3, Београд, 1993.
  15. Томин C., Дијак Добре и његов запис о Марку Краљевићу – једна прећутана тема српске средњовековне књижевности, „Истраживања (Нови Сад)”, 2005, nr 16, s. 211-220.
  16. Трифуновић Ђ., Азбучник срспких средњовековних књижевних појмова, Београд, 1990.
  17. Тричковић P., Српска црква средином XVII века, „Глас САНУ. Одељење историјских наука”, 1980, t. 320, nr 2, s. 61-162.
  18. Ћоровић B., Утјецај и одношај између старих грчких и српских записа и натписа, „Глас Српске Краљевске Академије”, 1910, nr 84.
  19. Ћоровић B.. Узајамне везе и утицаји код старих словенских записа, „Глас Српске Краљевске Академије”, 1938, nr 176.
  20. Чубриловић B., Српска православна Црква под Турцима од XV до XIX века, „Зборник Филозофског Факултета (Београд)”, 1960, t. 5, nr 1, s. 163-188.