O tajemniczym poprzedniku wielkiego żupana Serbii Stefana Nemanji, zwanym Tihomirem
PDF

Słowa kluczowe

Tihomir
Stefan Nemanja
Desa
wielki żupan
bitwa pod Pantino
inskrypcja
monaster Đurđevi Stupovi
Raszka

Jak cytować

Szefliński, B. (2017). O tajemniczym poprzedniku wielkiego żupana Serbii Stefana Nemanji, zwanym Tihomirem. Balcanica Posnaniensia Acta Et Studia, 23, 35–46. https://doi.org/10.14746/bp.2016.23.3

Abstrakt

The paper is focused on the figure of the predecessor of grand župan Stephen Nemanja. The name of thismysterious person has not been preserved in any source. However mentions in different sources enable toresearch major facts in his life. On the basis of convergent evidence of several sources, his name can bereconstructed as Stephen Tihomir. He was born probably about 1105 as the first son of one of membersof Vukanović dynasty – Stephen Vukan or Zavida. In his childhood he spent a few years in Zeta wherehis father escaped from Raška. There is no data about Tihomir until the year 1165 when he was appointedgrand župan by the emperor Manuel Komnenos. During his short reign he was driven by his brothersto capture the youngest one – Nemanja. However Nemanja managed to flee and take over the throne.Nemanja’s brothers had to escape. They came back with the Byzantine troops commanded by TheodorPadiates but they lost in the battle near Pantino. One of the brothers was drowned in the Sitnica river then.Most scholars believe it was Tihomir but more careful analysis of sources suggests it was another brotherof Nemanja (maybe his name was Constantin), not his predecessor. It is hard to say what happened toTihomir after the battle – maybe he lived in Skopie, maybe he came back to Serbia, acknowledged hisyoungest brother supreme power and received his own principality. If he had come back, he would havedied before September 27th 1186,

https://doi.org/10.14746/bp.2016.23.3
PDF

Bibliografia

Sources

Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, vol. 2: Diplomata saeculi XII. continens (1101–1200), Coll. Tade Smičiklas, Zagrabiae 1904.

Доментијан, Живoти Cвeтoгa Cимеyнa u Cвeтoгa Caвe, изд. Ђуро Даничић, Биoгpaд 1865.

John Kinnamos, The Deeds of John and Manuel Comnenus, trans. Charles Brand, New York 1976.

Mavro Orbini, Kraljevstvo Slavena, prev. Snježana Husić, prir. i uvod Franjo Šanjek, Zagreb 1999.

Стефан Првовенчани, Сабрана дела, red. Љиљана Јухас-Георгиевска, изд. Томислав Јовановић, Београд 1999.

Стојановић Љубомир, Стари српски родослови и летописи, Сремски Карловци 1927.

Византијски извори за историју народа Југославије, t. IV, red. Георгије Острогорски, Фрањо Баришић, Београд 1971.

Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, t. 1: 1186–1321, red. Владимир Мошин, Сима М. Ћирковић, Душан Синдик, Душан Синдик, Београд 2011.

Publications

Анастасијевић Драгутин, Отац Немањин, Београд 1914.

Благојевић Милош, Медаковић Дејан, Историја српске државности, t. 1: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад 2000.

Fine Jr John, The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, Ann Arbor 1994. Историја српског народа, t. 1: Од настаријих времена до Маричке битке (1371), Београд 1981.

Jurewicz Oktawiusz, Historia literatury bizantyńskiej: zarys, Wrocław 2007.

Калић Јованка, Жупан Белош, „Зборник радова Византолошког института”, t. 36, 1997, s. 63–81.

Калић Јованка, Рашки велики жупан Урош II, „Зборник радова Византолошког нститута”, t. 12, 1970, s. 21–39.

Калић Јованка, Српско-византијски сукоб 1168. године, „Зборник Филозофског факултета”, t. 11/1, 1970, s. 193–204.

Ковачевић Љубомир, Неколико питања о Стефану Немањи, „Глас Српске краљевске академије”, t. 58, 1900, s. 1–107.

Makk Ferenc, The Árpáds and the Comneni: Political Relations beetween Hungary and Byzantium in the 12th Century, Budapest 1989.

Leśny Jan, Studia nad początkami serbskiej monarchii Nemaniczów: (połowa XI – koniec XII wieku), Wrocław 1989.

Пириватрић Срђан, Једна претпоставка о пореклу бугарског цара Константина Асена „Тиха”, „Зборник радова Византолошког института”, t. 46, 2009, s. 313–331. Пириватрић Срђан, О Стефану Првославу, ктитору цркве Светог Георгија у Будимљи, w: Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: зборник радова, red. Милан Радујко, Беране–Београд 2011, s. 53–67.

Simpson Alice, Before and After 1204: The Versions of Niketas Choniates’ „Historia”, „Dumbarton Oaks Papers”, t. 60, 2006, s. 189–221.

Stephenson Paul, Byzantium’s Balkan Frontier: a Political Study of the Northern Balkans, 900–1204, Cambridge 2000.

Szefliński Błażej, Chronologia życia Stefana Nemanji: próba uporządkowania, „Roczniki Historyczne”, t. 80, 2014, s. 95–110.

Szefliński Błażej, Kilka uwag na rzecz rehabilitacji zapomnianej filiacji Stefana Nemanji, „Balcanica Posnaniensia”, t. 22/2, 2015, s. 5–14.

Szefliński Błażej, Trzy oblicza Sawy Nemanjicia: postać historyczna – autokreacja – postać literacka, Łódź 2016.