Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси
PDF

Słowa kluczowe

српски народни говори
језичка периферија
међујезички утицаји
несловенски балкански језици
балканистички процеси

Jak cytować

Милорадовић, С. (2019). Српски периферни говори – међујезички утицаји и балканистички процеси. Gwary Dziś, 7, 71–82. Pobrano z https://pressto.amu.edu.pl/index.php/gd/article/view/20208

Abstrakt

У раду је представљен један сегмент балканског етно-културно-језичког мозаика – неколике особине српских народних говора на језичкој периферији, у двема областима вишевековних интензивних словенско-несловенских етнојезичких и етнокултурних контаката.

PDF

Bibliografia

Бошњаковић Ж., Радан М.Н. (2010), Досадашња истраживања о утицају румунског језика на лексику српских говора румунског дела Баната, „Јужнословенски филолог” LXVI, c. 135–161.

Букумирић М. (2003), Говори северне Метохије, „Српски дијалектолошки зборник” L.

Веску В. (1976), Govor Banatske Crne Gore, „Зборник за филологију и лингвистику” XIX/1, c. 115–172.

Грицкат И. (1993), О неким ефектима вишеслојне миксоглотије на јужнословенском земљишту, „Зборник матице српске за филологију и лингвистику”, књ. XXXVI, св. 1, c. 31–62.

Грицкат И. (2004), Студије из историје српскохрватског језика, Београд.

Ивић П. (1985), Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско наречје, Нови Сад.

Ивић П. (1990), Балканизми у настајању у српским говорима Баната, [у:] О језику некадашњем и садашњем, Београд – Приштина, c. 189–198.

Ивић П. (2002), Балкански језички савез и лингвистичка географија, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику” XLV/1–2, c. 7–12.

Ивић П., Бошњаковић Ж., Драгин Г. (1994), Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта (Прва књига: Увод и Фонетизам), „Српски дијалектолошки зборник” XL.

Марковиќ М. (2007), Ароманскиот и македонскиот говор од охридско-струшкиот регион (во балкански контекст), Скопје.

Милорадовић С. (2007), „И ракију пијем сас медом“. Дијалекатска скица Белобрешке (Румунија), „Probleme de filologie slavă” XV, c. 573–580.

Младеновић Р. (2007), Судбина африката на југозападу Косова и Метохије у светлу балканске језичке интерференције, „Probleme de filologie slavă” XV, c. 249–263.

Младеновић Р. (2013), Линеаризација предикатскофразних енклитика у говорима јужног Косова и јужне Метохије, „Јужнословенски филолог” LXIX, c. 401–415.

Радан М.Н. (2009), Иновације у српским говорима у румунском Банату у светлу језичке интерференције (са посебним освртом на карашевске говоре), „Научни састанак слависта у Вукове дане” 38/1, c. 289–302.

Реметић С. (2004), Српски народни говори Косова и Метохије у светлу међујезичке и међудијалекатске интерференције, „Јужнословенски филолог” LX, c. 113–123.

Симић З. (2012), Неке особине линеаризације у говорима Банатске Црне Горе и Рекаша, „Зборник Матице српске за филологију и лингвистику”, c. 169–181.

Симић З. (2013), Прилог проучавању међујезичке интерференције (на примеру говора Банатске Црне Горе), „Јужнословенски филолог” LXIX, c. 429–441.

Соболев А.Н. (2003), Южнославянские языки в балканском ареале, [у:] XIII международный съезд славистов (Любляна, август 2003), Marburg an der Lahn, c. 1–20.

Станишић В. (1995), Српско-албански језички односи, Посебна издања 59, Београд.

Станишић В. (2010), Српско-албански фонолошки односи између утицаја и ареалног јединства, [у:] Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика, Српски језик у светлу савремених лингвистичких теорија, Књига 4, Београд, c. 159–176.

Тополињска З. (1989), Quelle est l’interprétation la plus plausible du terme „syntaxe balkanique”?, [у:] Sixiéme Congrès international des études du Sud-Est Européen, Sofia, c. 101–108.

Тополињска З. (1996), Комуникативната хијерархија како регулатор на јазична интерференција, [у:] Јазиците на почвата на Македонија, Прилози за истражувањето на историјата на културата на почвата на Македонија, Книга 3, Скопје, c. 67–73.

Autorzy

Autorzy tekstów przyjętych do publikacji w czasopiśmie Gwary Dziś są zobowiązani do wypełnienia, podpisania i odesłania na adres redakcji umowy o udzielenie nieodpłatnej licencji do utworów, z zobowiązaniem do udzielania sublicencji CC.

Zgodnie z umową, autorzy tekstów opublikowanych w czasopiśmie Gwary Dziś udzielają Uniwersytetowi im. Adama Mickiewicza w Poznaniu niewyłącznej i nieodpłatnej licencji oraz zezwalają na użycie sublicencji Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).

Autorzy zachowują prawa do dalszego, swobodnego rozporządzania utworem.

Użytkownicy

Zainteresowani użytkownicy internetu uprawnieni są do korzystania z utworów opublikowanych od 2015 r. w Gwarach Dziś pod następującymi warunkami:

uznanie autorstwa - obowiązek podania wraz z rozpowszechnionym utworem, informacji, o autorstwie, tytule, źródle (odnośniki do oryginalnego utworu, DOI) oraz samej licencji;
bez tworzenia utworów zależnych - utwór musi być zachowany w oryginalnej postaci, nie można bez zgody twórcy rozpowszechniać np. tłumaczeń, opracowań.
Do wszystkich tekstów opublikowanych przed 2015 r. prawa autorskie są zastrzeżone.

Inne

Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu zachowuje prawo do czasopisma jako całości (układ, forma graficzna, tytuł, projekt okładki, logo itp.).

Pobrania

Brak dostępnych danych do wyświetlenia.