Keywords
Serbia
Yugoslavia
Yogurt Revolution
Vojvodina’s authonomy
How to Cite
Abstract
The article analyses the process of the gradual dismantling of Vojvodina’s autonomy since the late 1980s, initiated by the ‘anti-bureaucratic revolution’ and intensified during the government of Slobodan Milošević. He outlines the consequences of centralisation in the 1990s and attempts to rebuild the position of the province after 2000, in the context of democratisation and decentralisation in Serbia. The author also discusses the initiatives of regional parties and NGOs calling for the restoration of broad autonomy, as well as policy documents and legal amendments, including the so-called Omnibus zakon (2002), the Serbian Constitution (2006) and the Statutes of Vojvodina (2009, 2014). After 2000, provincial competences were partially restored, but the level of autonomy still does not meet the expectations of regional groupings. The article also shows the role of national minorities – especially the Hungarian – in shaping the idea of cultural and political autonomy in the region.
References
Berisavljević Ž. (2018), Politički subjektivitet Vojvodine – od Pašićevskog prisajedinjenja do Vučićevskog zatiranja, w: Vojvodina i Srbija sto godina posle (1918–2018), red. B. Kostić, Vojvođanski klub, Novi Sad, s. 97–120.
Bešlin M. (2018), U potrazi za modusom vivendi – Srbija i Vojvodina u 20. veku, w: Vojvodina i Srbija sto godina posle (1918–2018), red. B. Kostić, Vojvođanski klub, Novi Sad, s. 15–26.
Bjelica S. (2020), Disputes Over The Autonomy Of Vojvodina From The Creation To The Breakup Of Yugoslavia, „Istorija 20. veka”, 38/1, s. 147–162. DOI: https://doi.org/10.29362/ist20veka.2020.1.bje.147-162
Boarov D. (2001), Politička istorija Vojvodine u trideset tri priloga, Europanon consulting, Novi Sad.
Đukanović D. (2016), Vojvodina u post-jugoslavenskome kontekstu: nastavak suspendiranja autonomije, “Politička misao”, 53/1, s. 51–70. DOI: https://doi.org/10.22182/spm.4932015.3
Jagiełło A. (2008), Mniejszość węgierska w Wojwodinie, „Wschodnioznawstwo”, 2, s. 177–192.
Jankov D. (2005), Vojvodina. Propadanje jednog regiona: podaci i činjenice, Centar za političko obrazovanje, Novi Sad.
Komšić J. (2014), Vojvođansko pitanje u procesu srpske tranzicije (1988–2013), Dan Graf, Beograd.
Komšić J. (2015), Demokratsko upravljanje kulturološkim različitostima. Vojvodina u svetlu evropskih iskustava, Centar za regionalizam – Dan Graf, Beograd–Novi Sad.
Končar R. (2021), Istorijskim mišljenjem do razumevanja prošlosti i savremenosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd.
Kopyś T. (2008), Położenie mniejszości węgierskiej w Wojwodinie w drugiej połowie XX wieku, w: Bałkany u progu zjednoczonej Europy, red. P. Czubik, Instytut Europeistyki UJ, Kraków.
Kršev B. (2018), Privreda Vojvodine u vreme druge jugoslovenske države (1944–1991), w: Vojvodina i Srbija sto godina posle (1918–2018), red. B. Kostić, Vojvođanski klub, Novi Sad, s. 61–84.
Kwoka T. (2023), Wojwodina i jej Rusini. O języku, kulturze i historii Rusinów wojwodińskich, Księgarnia Akademicka, Kraków DOI: https://doi.org/10.12797/9788381389327
Milosavljević Stević M. (2023), Teritorijalna autonomija i nacionalne manjine u Srbiji, „Politički život: časopis za analizu politike”, 24, s. 79–94. DOI: https://doi.org/10.18485/fpn_pz.2023.24.6
Milutinović Đ. (2009), Neki aspekti događaja 1988. godine i posledice, w: Jogurt revolucija 1998. Vojvodina od Ustava do Statuta, red. S. Budakov, Vojvođanski klub – Agencija MiR, Novi Sad, s. 9–14.
Petsinis V. (2019), National Identity in Serbia. Vojvodina and a Multiethnic Society between the Balkans and Central Europe, I. B, Tauris, London–New York–Oxford–New Delhi–Sydney, https://dspace.ut.ee/handle/10062/66764, 31.03.2025.
Radosavljević D. (2018), Plava knjiga, početak napada na ustavno-politički poredak SFRJ, w: Vojvodina i Srbija sto godina posle (1918–2018), red. B. Kostić, Vojvođanski klub, Novi Sad, s. 165–180.
Stojakov S. (2009), Prilog proučavanju „antibirokratske revolucije” i „događanja naroda”, w: Jogurt revolucija 1998. Vojvodina od Ustava do Statuta, red. S. Budakov, Vojvođanski klub – Agencija MiR, Novi Sad, s. 115–154.
Бјелица С. (2021), Спорови око аутономије Војводине. Књига друга: 1974–1988, Службени гласник, Београд.
Иванчевић Г. (2018), Војвођанска политичка сцена. Од друштвених расцепа до политичког сукобљавања, „Култура полиса” XV, с. 261–276.
Суботић М. (2011), Српска Војводина и њене мањине. Историјско-политиколошка студија, Институт за политичке студије, Београд.
Statut AP Vojvodine (Službeni list AP Vojvodine, br. 17/91), https://www.puma.vojvodina.gov.rs/dokumenti/zakoni/Statut_APV.pdf.
Statut AP Vojvodine (Službeni list AP Vojvodine, br. 17/2009), http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2009_12/t12_0171.htm.
Statut AP Vojvodine (Služeni list AP Vojvodine, br. 20/2014), https://www.skupstinavojvodine.gov.rs/Strana.aspx?s=statut&j=SRL.
Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 1/1990), https://www.rastko.rs/rastko/delo/11033.
Ustav Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 98/2006 i 115/2021), https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html.
License
Copyright (c) 2025 Tomasz Kwoka
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-ShareAlike 4.0 International License.