Keywords
How to Cite
Abstract
The first part of this paper introduces the concept of digital humanities and the phases that some researchers note in the development of the humanities in new, digital media, as well as the role of digital humanities in the promotion of the marginalised literatures, particularly that written by women. The core example is the digital database Knjiženstvo, certain segments of which contain not only the data on the texts, but the digitised texts as well. In this paper, we pose the question on how databases can be involved in the creation of new knowledge at all educational levels. To this effect, we necessarily expand certain segments of the database to include those publications on which they already contain information. In relation to this, it has been observed that one of the greatest problems is the part of the database dealing with the periodicals – both women and feminist – and therefore, the second part of the paper is dedicated to this topic. We first analyze the terms women and feminist magazines, and afterwards, we consider the ways in which the materials from these periodicals could be gathered, classified and connected.
References
Apple, M. (1993). Official Knowledge: Democratic Education in a Conservative Age. New York: Routledge.
Burdick, A., Drucker, J., Lunenfeld, P., Presner, T., Schnapp, J. (2012). Digital Humanities. Cambridge–London: The MIT Press.
Delap, L. (2005). Feminist and anti-feminist encounters in Edwardian Britain. “Historical Research” vol. 78, no. 201, pp. 377–399. https://doi.org/10.1111/j.14682281.2005.00235.x.
Dimitrijević, J. J. (1986). Pisma iz Niša (o haremima). Ur. S. Peković. Beograd: Narodna biblioteka Srbije.
Dimitrijević, J. J. (2003). Đul Marikina prikažnja. In: Pisma iz Niša (o haremima) / Đul Marikina prikažnja. Ur. J. Jovanović. Niš: Prosveta, pp. 141–191.
Dimitrijević, J. J. (2008). Pisma iz Soluna [bilingual edition]. Prev. D. Stratigopulos, V. Bošković. Loznica: Karpos.
Dimitrijević, J. J. (2012). Nove. Sopstvena soba. Beograd: Službeni glasnik.
Dimitrijević, J. J. (2016a). Đul Marikina prikažnja, „Priča, časopis za priču i priče o pričama; književno društvo ‘Sveti Sava’” vol. X, br. 36, pp. 140–193.
Dimitrijević, J. J. (2016b). Sedam mora i tri okeana, putem oko sveta. Beograd: Laguna.
Dimitrijević, J. J. (2017). Pisma iz Indije. Ur. A. Stjelja. Prev. Ž. V. Mitić (engleski), L. Chawda (hindi). Beograd: Ana Stjelja.
Dimitrijević, J. J. (2019). Novi svet ili U Americi godinu dana. Beograd: Laguna.
Dimitriyévitch, Y. Y. (2020). Au soleil couchant, [bilingual edition]. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu – Narodna biblioteka Srbije.
Felski, R. (1995). The Gender of Modernity. Cambridge: Harvard University Press. http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs. 13.10.2020. http://www.knjizenstvo.rs. 13.10.2020. https://modjourn.org. 13.10.2020. https://www.zenskipokret.org/. 13.10.2020.
Hutcheon, L., Valdés, M. J. (eds.) (2002). Rethinking Literary History. A Dialogue on theory. Oxford: Oxford University Press.
Ilić, D. (2017). Izrabljivanje dece. Peŝčanik. http://pescanik.net/izrabljivanje-dece/. 13.10.2020.
Janković, M. (2017). Jedna rasprava. Peŝčanik. http://pescanik.net/jadna-rasprava/. 13.10.2020.
Jovanović, A. (2017). Kako od dece napraviti ljude. Peŝčanik. http://pescanik.net/kako-od-dece-napraviti-ljude/. 13.10.2020.
Knjiženstveni Beograd (GynoCentric Belgrade) interactive map. https://www.google.com/maps/d/viewer?mid=1xdIQP60-03MJbAm7KTBGY7n-JDA&ll=44.8149329028337%2C20.458130849999968&z=16. 13.10.2020.
Kolarić, A. (2017). Rod, modernost i emancipacija. Uredničke politike u časopisima Žena (1911–1914) i The Freewoman (1911–1912). Beograd: Fabrika knjiga.
Mitrović, Đ. (2017). Na putu ka blagostanju 4.0 – Digitalizacija u Srbiji. Beograd: Friedriech Ebert Stiftung.
Quinn, P. M. (1977). The Archivist as Activist. “Georgia Archive” 5/1, pp. 25–35.
Reljanović, M. (2017). Da li ćemo im i decu oprostiti. Peŝčanik. http://pescanik.net/da-li-cemo-im-i-decu-oprostiti/. 13.10.2020.
Scholes, R., Wulfman, C. (2010). Modernism in the Magazines. An Introduction. New Haven–London: Yale University Press.
Spiro, L. (2012). ‘This Is Why We Fight’: Defining the Values of the Digital Humanities. In: Debates In the Digital Humanities. Eds. M. K. Gold. Minneapolis: University of Minnesota Press, pp. 16–35. https://doi.org/10.5749/minnesota/9780816677948.003.0003.
Valdés, M. J., Hutcheon, L. (1994). Rethinking Literary History – Comparatively. “American Council of Learned Societies Occasional Paper” no. 27, pp. 1–13.
Vukliš, V., Gilliand, A. J. (2016). Archival Activism: Emerging Forms, Local Applications, In: Archives in the Service of People – People in the Service of Archives. Ed. B. Filej. Maribor: Alma Mater Europea, pp. 14–25.
Vukliš, V., Gilliand, A. J. (2017). Arhivski aktivizam: nove forme i lokalne primjene. „Glasnik arhiva i Arhivističkog udruženja Bosne i Hercegovine” 47, pp. 186–199.
Williams, R. (1998). The Analysis of Culture. In: Cultural Theory and Popular Culture. A Reader. Ed. J. Storey. Athens: University of Georgia Press, pp. 48–56.
Williams, R. (2006). Analiza kulture. Prev. V. Kirinić. In: Politika teorije. Zbornik rasprava iz kulturalnih studija. Prir. D. Duda. Zagreb: Disput, pp. 35–58.
Zanish-Belcher, T., Mason, K. M. (2007). Raising the Archival Consciousness: How Women’s Archives Challenge Traditional Approaches to Collecting and Use, or, What’s in the Name? “Library Trends” 56, pp. 344–359. https://doi.org/10.1353/lib.2008.0003.
Zinn, H. (1977). The Secrecy, Archives, and the Public Interest. “The Midwestern Archivist” 2/2, pp. 14–26.
Бараћ, С. (2015). Феминистичка контрајавност: жанр женског портрета у српској периодици 1920–1941. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Витошевић, Д., Вуковић, Ђ. et al. (1984). Српска књижевна периодика 1768–1941. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Дојчиновић Б., Коларић, A. (2017). Ка другачијем знању: база података Књиженство и дигитализација материјала. “Књижевна историја, часопис за науку о књижевности” XLIX, 163, pp. 195–211. http://knjizevnaistorija.rs/editions/163/10_Dojcinovic.pdf. 13.10.2020.
Дојчиновић, Б. (2016). Историја дисциплине која то није: од појма рода до дигиталне хуманистике. In: Компаративна књижевност: теорија, тумачења, перспективе. Прир. А. Марчетић, З. Бечановић Николић, В. Елез. Београд: Филолошки факултет Универзитета y Београдy, pp. 75–84.
Дојчиновић, Б. (ур.) (2019). Американке Јелене Ј. Димитријевић. Зборник радова. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду – Народна библиотека Србије. https://doi.org/10.18485/jd_amerikanke.2019.
Коларић, А. (2016). Дора Марсден и The Freewoman: уређивачка политика и идејни плурализам. “Књиженство” бp. 6. http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=199. 13.10.2020. https://doi.org/10.18485/knjiz.2016.1.9.
Кох, М. (2017). Extra muros у канону: Јелена Димитријевић у настави српске књижевности на универзитетима у Пољској. In: Читате ли Јелену Димитријевић? Ур. Б. Дојчиновић, Ј. Милинковић. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, pp. 1–21. https://doi.org/10.18485/jdimitrijevic.2018.ch2.
Пековић, С. (1990). Женски часописи с почетка века. Прилози за историју српске књижевне периодике. Ур. А. Петров. Београд–Нови Сад: Институт за књижевност и уметност Матицe српскe.
Пековић, С. (2016). Прошло је време нечујности / The Time of Silence Has Passed (interview conducted by Ana Kolarić and Stanislava Barać). “Књиженство” бp. 6. http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=176. 13.10.2020.
Пољак, Ј., Иванова, А. (2019). Женски покрет (1920–1938): библиографија. Београд: Институт за књижевност
и уметност. [Barać, S. (2015). Feministička kontrajavnost: žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920–1941. Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Vitošević, D., Vuković, Đ. et al. (1984). Srpska književna periodika 1768–1941. Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Dojčinović, B., Kolarić, A. (2017). Ka drugačijem znanju baza podataka Knjiženstvo i digitalizacija materijala. “Književna istorija, časopis za nauku o književnosti” XLIX, 163, pp. 195–211. http://knjizevnaistorija.rs/editions/163/10_Dojcinovic.pdf.
Dojčinović, B., (2016). Istorija discipline koja to nije: od pojma poda do digitalne xumanistike. In: Komparativna književnost: teorija, tumačenjam perspektive. Prir. A. Marčetić, Z. Bečanović Nikolić, V. Elez. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, pp. 75–84.
Dojčinović, B., (ur.) (2019). Amerikanke Jelene J. Dimitrijević. Zbornik radowa. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu – Narodna biblioteka Srbije.
Kolarić, А. (2016). Dora Marsden i The Freewoman: uređivačka i idejni plurizam. “Knjiženstvo” br. 6. http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=199.
Koh (Koch), М. (2017). Extra muros u kanonu:JelenaDimitrijević u nastavi srpske književnosti na univerzitetima u Poljskoj. In: Čitate li Jelenu Dimidtrijecić? Ur. B. Dojčinović, J. Milinković. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, pp. 1–21.
Peković, S. (1990). Ženski časopisi s početka veka. Prilozi za istoriju srpske književne periodike. Ur. A. Petrov. Beograd–Novi Sad: Institut za književnost i umetnost Matice srpske.
Peković, S. (2016). Prošlo je vreme nečujnosti / The Time of Silence Has Passed (interview conducted by Ana Kolarić and Stanislava Barać). “Knjiženstvo”, br. 6. http://www.knjizenstvo.rs/magazine.php?text=176.
Poljak, J., Ivanova, A. (2019). Ženski pokret (1920–1938): bibliografija. Beograd: Institut za književnost i umetnost].
License
Copyright (c) 2020 Biljana Dojčinović, Ana Kolarić
This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.