Keywords
wolves
wild beasts
Brajchino
Kostur (Καστορια
How to Cite
Abstract
The basic and main topic of this research paper is the cult of St. Martyr Mina, especially his ability to tame the wild beasts-the wolves. The starting point of this paper is publication, written by V. Popovska Korobar about the wall paintings from the XV century in the monastery church St. Petka in the village of Brajchino, region of Prespa in Macedonia. In this church the saint is portrayed with some fairly rare iconographic elements that out framed the usual monumental painting of that time – the saint is portrayed as a victorious handler of tamed wild beasts. Popovska Korobar supposes that this kind of interpretation is related with the saint’s life in the desert together with the wild animals, or with the description of the beast in the existing literature about her life in Egypt – the monster with a camel’s head, and she does not identify the species of the animals depicted on the wall of the church. According to our research, this type of iconography is created and based upon the hagiographic texts in combination with the folklore identity of St. Mina and according to that, we think that the wild beasts are tamed wolves.
References
Баева, В. (2013). Разкази за чудеса. Локална традиция и личен опит. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“.
Василије Велики. (2008). Шестоднев. Прев. С. Јакшић. Нови Сад: Беседа.
Вражиновски, Т. (1998). Народна митологија на Македонците, кн. 2. Скопје– Прилеп: Матица Македонска–Институт за старословенска култура – Прилеп.
Вълева, Ц. (2007). За един иконографски вариант на сцената Оплакване от XV век. Во: Ниш и Византија. Зборник радова, т. VI. Ур. М. Ракоција, Ниш: Град Ниш-Универзитет у Нишу-Нишки културни центар, стр. 263–272.
Домазетовски, П. (1979). Есенските обичаи во Дримкол, поврзани со есенските празници и со земјоделската работа. „Македонски фолклор“ бр. 23, стр. 65–72.
Житија светих. (1961). Београд: Свети архиерејски синод Српске православне цркве.
Јовановски, В. (2005). Населбите во Преспа. Местоположба, историски развој и минато. Скопје: Ѓурѓа.
Китевски, М. (1979). Есенски обичаи во Дебарца (Охридско). „Македонски фолклор“ бр. 23, стр. 53–56.
Китевски, М. (1996). Македонски народни празници и обичаи. Скопје: Менора.
Луческа, Е. (2010а). Култот на христијанските светци во Македонија. Историја и традација. Прилеп: Институт за старословенска култура – Прилеп.
Луческа, Е. (2010б). Како се градел култот на свети Ѓорѓи во народната традиција на Македонците. „Balcanoslavica“ бр. 37–39, стр. 126–138.
Луческа, Е. (2012). Околу „Волчјите светци“. Во: Tabu w oku szeroko otwartym. Red. N. Długosz, Z. Dimoski. Poznań: Wydawnictwo Rys, str. 129–137.
Луческа, Е. (2018). Култот кон светите мошти во Македонија. Прилеп: Институт за старословенска култура – Прилеп.
Малинов, З. (2006). Традицискиот народен календар на Шопско-брегалничката етнографска целина. Скопје: Институт за фолклор „Марко Цепенков“.
Малинов, З. (2007). Култот на волкот во Кратовско. Празници, верувања, обреди, усно народно творештво. „Музејски гласник“ бр. 4, 191–210.
Марковић, М. (1995). О иконографији светих ратника у источнохришћанској уметности и о представама ових светитеља у Дечанима. Во: Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије. Ур. В. Ј. Ђурић. Посебна издања, књ. DCXXXII. Одељење историјских наука, књ. 22. Београд: САНУ, стр. 567–630.
Матичетов, М. (1975). Приказната за наумовата мечка. „Македонски фолклор“ бр. 15–16, стр. 129–145.
Милошеска, Е. (2003). Традиционалната култура во општина Кривогаштани. Кривогаштани: НВО „Хоризонт“.
Моллов, Т. (2000). Миторитуалният произход на някои легенди за св. Наум Охридски (1. Светецът – ездач на мечка). „Електронно списание LiterNet“ бр. 11 (12). https://liternet.bg/publish/tmollov/naum.htm. 9.08.2020.
Моллов, Т. (2001). Народният светец Гавриил Лесновски – ездач на мечка. „Електронно списание LiterNet“ бр. 5 (18). https://liternet.bg/publish/tmollov/ gavriil.htm. 9.08.2020.
Обрембски, Ј. (2001). Фолклорни и етнографски материјали од Порече, кн. 1. Ред. Т. Вражиновски. Скопје–Прилеп: Матица Македонска–Институт за стаословенска култура – Прилеп.
Омеслеге, Ф. В. (2008). Acta Sanctorum и болондистичка методологија. Во: Византијски светитељ. Прир. С. Хекел. Београд: Православни богословски факултет, Универзитет у Београду, стр. 210–221.
Попов, Р. (2004). Свети Мина в календарната традиция на балканските народи. „История“ бр. 4–5, стр. 79–88.
Поповска-Коробар, В. (2007). Зидно сликарство с краја XV века у манастирској цркви Свете Петке код Брајчина. „Зборник радова Византолошког Института“ XLIV, стр. 549–565. https://doi.org/10.2298/ZRVI0744549P.
Свето писмо на Стартиот и на Новиот Завет (Библија). (2017). Скопје: Библиско здружение на Република Македонија.
Снегаровъ, И. (1995). История на Охридската архиепископия – патриаршия, т. 2. София: Академично издателство „Проф. Марин Дринов“.
Стоилов, К. (1997). С колесницата на сълнцето из Родопската Света Гора. Асеновградските параклиси – култ и календар. София: СУ „Св. Климент Охридски“, Институт по етнология.
Стоилов, К. (2017). Пространственият календар на Средните Родопи. София: СНЦ „Пътуващите книги на Стара Загора“.
Тановић, С. (1927). Живот и обичаји народни. „Српски етнографски зборник“ XL.
Тиквешки зборник. (1987). Гл. уред. Б. Павловски, Прев. и предговор Б. Конески, Ком. В. Стојчевска-Антиќ. Скопје: Мисла.
[Baeva, V. (2013). Raskazi za chudesa. Lokalna tradicia i lichen opit. Sofija: Akademichno izdatelstvo „Prof. Marin Drinov“.
Vasilije Veliki. (2008). Šestodnev. Prev. S. Jakšić. Novi Sad: Beseda.
Vrazhinovski, T. (1998). Narodna mitologija na Makedoncite, kn. 2. Skopje–Prilep: Matica Makedonska–Institut za staroslovenska kultura – Prilep.
V’leva, C. (2007). Za edin ikonografski variant na scenata Oplakvane ot XV vek. Vo: Nis i Vizantija. Zbornik radova, t. VI. Ur. M. Rakocija. Niš: Grad Niš-Univerzitet u Nišu-Niški kulturni centar, str. 263–272.
Domazetovski, P. (1979). Esenskite obichai vo Drimkol, povrzani so esenskite praznici i so zemjodelskata rabota. „Makedonski folklor“ br. 23, str. 65–72.
Jovanovski, V. (2005). Naselbite vo Prespa. Mestopolozhba, istoriski razvoj i minato. Skopje: Gjurgja.
Kitevski, M. (1979). Esenski obichai vo Debarca (Ohridsko). „Makedonski folklor“ br. 23, str. 53–56.
Kitevski, M. (1996). Makedonski narodni praznici i obichai. Skopje: Menora.
Lucheska, Е. (2010 а). Kultot na hristijanskite svetci vo Makedonija. Istorija i tradicija. Prilep: Institut za staroslovenska kultura – Prilep.
Lucheska, Е. (2010б). Kako se gradel kultot na sveti Gjorgji vo narodnata tradicija na Makedoncite. „Balcanoslavica“ br. 37–39, str. 126–138.
Lucheska, Е. (2012). Okolu „Volchjite svetci“. Vo: Tabu w oku szeroko otwartym. Red. N. Długosz, Z. Dimoski. Poznań: Wydawnictwo Rys, str. 129–137.
Lucheska, Е. (2018). Kultot kon svetite moshti vo Makedonija. Prilep: Institut za staroslovenska kultura – Prilep.
Malinov, Z. (2006). Tradiciskiot naroden kalendar vo Shopsko-bregalnichkata etnografska celina. Skopje: Institut za folklor „Marko Cepenkov“.
Malinov, Z. (2007). Kultot na volkot vo Kratovsko. Praznici, veruvanja, obredi, usno narodno tvoreshtvo. „Muzejski glasnik“ br. 4, 191–210.
Marković, М. (1995). O ikonografiji svetih ratnika u istočnohrišćanskoj umetnosti i o predstavama ovih svetitelja u Dečanima. U: Zidno slikarstvo manastira Dečana. Građa i studije. Ur. V. J. Ɖurić. Posebna izdanja, knj. DCXXXII. Odeljenje istorijskih nauka, knj. 22. Beograd: SANU, str. 567–630.
Matichetov, M. (1975). Prikaznata za naumovata mecka. „Makedonski folklor” br. 15–16, str. 129–145.
Milosheska, Е. (2003). Tradicionalnata kultura vo opshtina Krivogashtani. Krivogashtani: NVO: „Horizont“.
Mollov, Т. (2000). Mitoritualniat proizhod na nyakoi legendi za sv. Naum Ohridski (1. Svetect – ezdach na mechka). „Elektronno spisanie LiterNet“ br. 11 (12). https:// liternet.bg/publish/tmollov/naum.htm. 9.08.2020.
Mollov, Т. (2001). Narodniat svetec Gavriil Lesnovski – ezdach na mechka, „Elektronno spisanie LiterNet“ br. 5 (18). https://liternet.bg/publish/tmollov/gavriil.htm. 9.08.2020.
Obrembski, Ј. (2001), Folklorni i etnografski materijali od Poreche, kn. 1. Red. T. Vrazhinovski. Skopje–Prilep: Matica Makedonska–Institut za staroslovenska kultura – Prilep.
Omeslege, F. V. (2008). Acta Sanctorum i bolondistička metodologija. Vo: Vizantijski svetitelj. Prir. S. Hekel. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu, str. 210–221.
Popov, R. (2004). Sveti Mina v kalendarnata tradicia na balkanskite narodi. „Istoria“ br. 4–5, str. 79–88.
Sveto Pismo na Stariot i na Noviot Zavet (Biblija). (2017). Skopje: Biblisko zdruzhenie na Republika Makedonija.
Popovska-Korobar, V. (2007). Zidno slikarstvo s kraja XV veka u manastirskoj crkvi Svete Petke kod Brajčina. „Zbornik radova Vizantološkog Instituta“ XLIV, str. 549–565. https://doi.org/10.2298/ZRVI0744549P.
Snegarov, I. (1995). Istoria na Ohridskata arhiepiskopija – patrijarshija, t. 2. Sofija: Akademichno izdatelstvo „Prof. Marin Drinov“.
Stoilov, K. (1997). S kolesnicata na slnceto iz Rodopskata Sveta Gora. Asenovgradskite paraklisi – kult i kalendar. Sofia: SU „Sv. Kliment Ohridski“, Institut po etnologija.
Stoilov, К. (2017). Prostranstveniat kalendar na Srednite Rodopi. Sofia: SNC „Pytuvashtite knigi na Stara Zagora“.
Tanović, S. (1927). Život i običaji narodni. „Srpski etnografski zbornik“ XL.
Krumbacher, K. (1907). Miscellen zu Romanos. München: K. B. Akademie der Wissenschaften.
Malek, M. (1981). Saint Mena of Egypt. „Coptic Church Review“ vol. 2, no. 3, str. 99–106. Mantopoulou-
Panagiotopoulou, T. S. (1996). The monastery of Aghios Menas in Tessaloniki. „Dumbarton Oaks Paper“ no. 50, str. 239–262. https://doi.org/10.2307/ 1291746.
Maraval, P. (1985). Lieux saints et pèlerinages d’Orient: Histoire et géographie des origines à la conquête arabe. Paris: Cerf.
Megas, J. A. (1963). Greek Calendar Customs. Athens: Press and Information Office– Prime Minister’s Office.
Mencej, M. (2001), Gospodar volkov v slovanski mitologiji. Ljubljana: Oddelek za etnologijo in kulturno antropologijo, Filozofska fakulteta. Philo of Alexandria. Allegorical Interpretation, II. In: Early Jewish Writings. Ed. P. Kirby. http://www.earlyjewishwritings.com/. 10.08.2020.
Piwowarczyk, P. (2018). Greckie i koptyjskie męczeństwo św. Menasa. Wstęp i przekład z komentarzem. „Śląskie studia historyczno-teologiczne“ t. 51, nr 2, str. 361–375.
Ramsay, W. (1918). The Utilization of Epigraphic Copies. „Journal of Hellenic Studies“ no. 38, str. 124–192. https://doi.org/10.2307/625678.
Redigolo, A. (2011/2012). San Mena: Iconografia, origini e diffusion del culto. [Neobjavena magisterska teza]. Venezia: Universitá Ca ‘Foscari.
Sanidopoulos, J. (2009). Saint Menas the Great Martyr and Wonderworker. https:// www.johnsanidopoulos.com/2016/11/saint-menas-great-martyr-resource-page. html. 15.08.2020.
The Great Egyptian and Coptic Martyr, The Miraculous Saint Mena (2005). Pr. and pub. by: Saint Mena Coptic Orthodox Monastery, Maryut, Egypt. Maryut: Saint Mena Monastery Press.
Voragine, A. J. (MDCCI). Legendo Aurea: Vulgo Historia Lombardica Dicta. Edito Secenda. Lipsiae: Impensis Librarie Abnoldiank.
Woodfin, W. T. (2006). An Officer and a Gentleman: Transformations in the Iconography of a Warrior Saint. “Dumbarton Oaks Paper“ no. 60, str. 111–143.
Zekry, N. A. (2017). The Iconography of St. Menas in the Coptic Art. „Journal of the Faculty of Tourism and Hotels-University of Sadat City“ vol. 1, no. 2/2, str. 37–52.
Αλεξίου, Γ. Τ. (2012). Ο άγιος Μηνάς ως προστάτης των κτηνοτρόφων της Καστοριάς. https://fos-kastoria.blogspot.com/2012/12/blog-post.html. 24.07.2020.
Θεοχάρη, Δ. (1995). Μηνάς ο Μεγαλομάρτυς. Ο Άγιος του Μεγάλου Κάστρου. Αγιολογικα – Υμνολογικα – Ιστορικα. Ηράκλειον: Επετειακή έκδοση επί τη εκατονταετηρίδι τού Ιερού Μητροπολιτικού Ναού Αγίου Μηνά Ηρακλείου Κρήτης.
Καμηλάκη-Πολυμέρου, Α., Καραμανές, Ε. (2008). Λαογραφία: Παραδοσιακός Πολιτισμός: πολιτισμός – τέχνες – διαχείριση ελεύθερου χρόνου. Αθήνα: Ινστιτούτο Διαρκούς Εκπαίδευσης Ενηλίκων.
Καραμανές, E. (2014). Η κτηνοτροφία στην περιοχή Κοζάνης-Γρεβενών: Μια διαχρονική παραγωγική δραστηριότητα και οι κοινωνικές και πολιτισμικές της διαστάσεις. Vo: Κοζάνη 600 Χρόνια Ιστορίας. Γένεση και Aνάπτυξη μιας Mακεδονικής Mητρόπολης. Επιμ. X. Kαρανάσιος, Κ. Ντίνας, Δ. Μυλωνάς, Δ. Σκρέκας. Κοζάνη: Δήμος Κοζάνης. Οργανισμός Αθλητισμού, Πολιτισμού και Νεολαίας. Λουκοπούλου, Δ.,
Πετροπούλου, Δ. (1949). Η λαϊκή λατρεία των Φαράσων. Αθήνα: Institut Francais d’Athenes.
Μπόντας, Γ. Μ. (2013). Ο Άγιος Μηνάς: Ο Ιερός Ναός του Αγίου Μηνά Σιάτιστας. https://e-ptolemeos.gr/. 26.07.2020.
Παϊσίδου, Μ. (2002). Οι τοιχογραφίες του 17ου αι. στους ναούς της Καστοριάς. Συμβολή στη μελέτη της μνημειακής ζωγραφικής. Αθήνα: Ταμείο Αρχαιολογικών Πόρων και Απαλλοτριώσεων.
[Alexíou, G. T. (2012). O ágios Minás os prostátis ton ktinotrófon tis Kastoriás. https:// fos-kastoria.blogspot.com/2012/12/blog-post.html. 24.07.2020.
Theochári, D. (1995). Minás o Megalomártys. O Ágios tou Megálou Kástrou. Agiologika – Ymnologika – Istorika. Irákleion: Epeteiakí ékdosi epí ti ekatontaetirídi toú Ieroú Mitropolitikoú Naoú Agíou Miná Irakleíou Krítis.
Kamiláki-Polymérou, A., Karamanés, E. (2008). Laografía: Paradosiakós Politismós: politismós – téchnes – diacheírisi eléftherou chrónou. Athína: Institoúto Diarkoús Ekpaídefsis Enilíkon.
Karamanés, E. (2014). I ktinotrofía stin periochí Kozánis-Grevenón: Mia diachronikí paragogikí drastiriótita kai oi koinonikés kai politismikés tis diastáseis. Vo: Kozáni 600 Chrónia Istorías. Génesi kai Anáptyxi mias Makedonikís Mitrópolis.
Epim. X. Karanásios, K. Ntínas, D. Mylonás, D. Skrékas. Kozáni: Dímos Kozánis. Organismós Athlitismoú, Politismoú kai Neolaías. Loukopoúlou, D., Petropoúlou, D. (1949). I laikí latreía ton Faráson. Athína: Institut Francais d’Athenes.
Mpóntas, G. M. (2013). O Ágios Minás: O Ierós Naós tou Agíou Miná Siátistas. https://e-ptolemeos.gr/. 26.07.2020.
Paisídou, M. (2002). Oi toichografíes tou 17ou ai. stous naoús tis Kastoriás. Symbolí sti meléti tis mnimeiakís zografikís. Athína: Tameío Archaiologikón Póron kai Apallotrióseon].
License
Authors
The authors of the articles accepted for publication in the journal Poznańskie Studia Slawistyczne are obliged to fill up the contract for providing the journal free licence (along with sub-licence CC) to works. The contract should be also signed by the authors and sent back to the editorial board of the journal.
Under the terms of the contract, the authors of the texts published in the journal “Poznańskie Studia Slawistyczne” provide the University of Adam Mickiewicz in Poznań with a non-exclusive free licence and allow the aforementioned institution to use the sub-licence Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).
The authors hold the copyright for their texts.
Users
The Internet users are eligible for using the works published in “Poznańskie Studia Slawistyczne” from 2015 under the following conditions:
- recognition of the authorship: the popularized work must contain information about the author, title, source (references to the original work, DOI) and licence.
- no derivative works may be created: the work must be preserved in its original form, the work’s translations or elaborations cannot be distributed without the author’s permission.
The copyright to the texts published before 2015 is reserved.
Other
The University of Adam Mickiewicz in Poznań holds the right for the entire journal (its segmentation, graphical form, title, cover design, logo, etc.).