Keywords
Croatian language
social femininatives
historical linguistics
How to Cite
Abstract
This work critically examines some epistemological problems of the institutionalized public knowledge of Serbian lingustics and the knowledge of the opposed groups of social and feminist linguists. It also provides attention to some relevant studies of feminine derivational sufixes in the Serbo-Croatian and Croatian language. Under consideration are some crucial methodological issues such as supporting a claim, reliability of evidence, presenting disagreement among sources, and research ethos. The research contributes to the fuller understanding of the problem of social femininatives and to enlarging the types of reference sources. It suggests the need of thorough diachronic and interdisciplinary research which would look at different centuries and show the correlation between macsculine and feminine sufixes, the chronological activisation and geographical distribution of social femininatives, their productivity, archaization and extinction, as well as the newest proposals.
References
Babić, S. (2006). Hrvatski jezik, zakonodavstvo i ravnopravnost spolova. „Jezik” knj. 53, br. 3, str. 81–87.
Baraban, B., Jozić, Ž. (2019). Časopis Naš jezik u kontekstu hrvatskoga jezikoslovlja prve polovice 20. stoljeća. „Rasprave” 45/1, str. 1–26. https://doi.org/10.31724/ rihjj.45.1.1.
Barić, E. (1987). Kada sudac a kada sutkinja? „Jezik” knj. 35, br. 3, str. 85–88.
Bašaragin, M. (2020). Upotreba rodno osetljivog jezika u feminističkom časopisu Ženski pokret. [Neobjavljeni rad].
Booth, W., Colomb, G., Williams, J. (2008). The Craft of Research. Chicago–London: The University of Chicago Press. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226062648. 001.0001.
Bugarski, R. (2005). Pol i rod u jeziku. U: R. Bugarski, Jezik i kultura. Beograd: Biblioteka XX vek, str. 53–66.
Code, L. (1995). What Can She Know: Feminist Theory and the Construction of Knowledge. New York: Cornell University Press.
Cvetinčanin Knežević, H., Lalatović, Ј. (2019). Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika. Beograd: Centar za ženske studije.
Ćorić, B. (1990). Sociolingvistički status naziva za osobe ženskog pola u srpskohrvatskom jeziku. „FLUMINENSIA: časopis za filološka istraživanja” knj. 2, br. 1–2, str. 103–108.
Daničić, Gj. (1864). Oblici srpskoga jezika. Biograd: Državna štamparija. Digitalna biblioteka Matice srpske.
Dunlop, L., Veneu, F. (2019). Controversies in Science. „Science & Education” br. 28, str. 689–710. https://doi.org/10.1007/s11191–019–00048-y.
Eagleton, T. (2007). Ideology: An Introduction. London–New York: Verso. Filipović, J. (2011). Rod i jezik. U: Uvod u rodne teorije. Ur. I. Milojević, S. Markov, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu ACIMSI–Mediterran publishing, str. 409425.
Galison, P. (2004). Removing Knowledge. „Critical Inquiry” 31 (1), str. 229–243. https://doi.org/10.1086/427309.
Gvozdanović, J. (2010). Diskursi o rodnoj ravnopravnosti u jeziku. U: Zbornik u čast Svenke Savič, Diskursi i diskursi. Ur. V. Vasić, Novi Sad: Filozofski fakultet Unverziteta u Novom Sadu, Ženske studije i istraživanja, 225–229.
Ilić, D. (2015). Roman kraljice Natalije, prir. S. Tomić. Beograd: Službeni glasnik. Ilić, M. (1996). Naučno istraživanje: opšta metodologija. Beograd: Univerzitet: Filološki fakultet.
Jarić, V., Radović, N. (2010). Rečnik rodne ravnopravnosti. Beograd: Henrich Boll Stiftung.
Kramarić, I. (1987). Još jednom o sucu i sutkinji (Stvar ipak nije tako jednostavna). „Jezik” knj. 35, br. 4, str. 120–125.
Kuran, T. (1997). Private Truths, Public Lies: The Social Consequences of Preference Falsification. Cambridge, MA: Harvard University Press. https://doi.org/10.2307/ j.ctvt1sgqt.
Matas Ivanković, I. (2006). Kada su prvi put u hrvatskim rječnicima zabilježene imenice za ženska zanimanja? „Jezik” knj. 53, br. 1, str. 33–35.
Matić, T. (1938). „Gospođa doktor” i „gospođa profesor”. „Hrvatski jezik” str. 167–168.
Mićević, I. (2017). Počela jezička borba borkinja i stručnjakinja. „Novosti” 8.10.2017. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:689554-Pocela-jezicka-borba-borkinja-i-strucnjaka. 16.01.2020.
Mihaljević, M., Štebih Golub, B. (2009). Mocijska tvorba u hrvatskom i srpskom. U: Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen III, Slawische Sprachkorrelationen. Ed. B. Tošović, Wien: LitVerlag, str. 81–103.
Misija OEBS-a u Srbiji (2019). Predgovor. U: S. Savić, M. Stevanović, Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi Srbije. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji, str. 5–6.
Newman, N. (2009). The rise of social media and its impact on mainstream journalism: A study of how newspapers and broadcasters in the UK and US are responding to a wave of participatory social media, and a historic shift in control towards individual consumers. University of Oxford-Reuters Institute for the Study of Journalism. https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/sites/default/files/2017-11/The%20 rise%20of%20social%20media%20and%20its%20impact%20on%20mainstream%20journalism.pdf.
01.2020. Nikoletić, D. (2017). Rodna (ne)osetljivost u jeziku medija: Sobarica – svakako, akademkinja – nikako! „Cenzolovka” 31.10.2017. https://www.cenzolovka.rs/mediologija/rodna-neosetljivost-u-jeziku-medija-sobarica-svakako-akademkinja-nikako/. 16.01.2020.
Nikolić, M., Trikoš, J. (2016). Rodno osetljiv jezik u javnoj upotrebi. „Politika” 15.12.2016. http://www.politika.rs/sr/clanak/370021/Kultura/Rodno-osetljiv-jezik-u-javnoj-upotrebi. 16.01.2020.
Perović, S. (2008). Žensko pismo: semantička diskriminacija i diskursna tolerancija. „Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku” knj. 51, br. 1–2, str. 119–138.
Petrović, A. (2019). Dželatkinje srpskog pravopisa. Ovoga puta reč-dve o socijalnim femininativima… „RTS” 10.06.2019. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/2948/smatracnica/3551306/dzelatkinje-srpskog-pravopisa.html. 16.01.2020.
Petterson, H. M. (2008). Introduction. U: The American New Woman Revisited: A Reader, 1894–1930. Ur. M. H. Patterson. Rutgers University Press, str. 1–26.
Pišković, T. (ur.) (2018). Uvod u rodolektologiju. U: Rodni jezici: Zbornik radova o jeziku, rodu i spolu, prev. N. E. Camaj. Zagreb: Zagrebačka slavistika škola, str. 7–33.
Popović, M. (2014). Mara Branković: žena između hrišćanskog i islamskog kulturnog kruga u 15. veku. Novi Sad: Akademska knjiga.
Radić Milosavljević, D. I. (2018). Evropska unija u procesu politizacije. [Neobjavljena doktorska disertacija]. Beograd: Fakultet političkih nauka. https://nardus.mpn.gov. rs/bitstream/handle/123456789/10105/Disertacija.pdf. 16.01.2020.
Ristović, A.,Tulimirović, D. (2017). Akademici za Blic o rodno osetljivom jeziku. Da li su atašeica i trgovkinja ‘nepotrebno siljenje’ ili pozitivna promena? „Blic” 25.09.2017. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/akademici-za-blic-o-rodnoosetljivom-jeziku-da-li-su-ataseica-i-trgovkinja-nepotrebno/0k799r6. 16.1.2020.
Rosić, T. (2008). Žena-pisac: kiborg u srpskoj književnosti? U: Teorije i politike roda. Ur. T. Rosić, Beograd: Institut za književnost i umetnost, str. 1127.
Savić, S. (1995). Jezik i pol: Istraživanja kod nas. „Ženske studije” br. 2/3. https://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-2-3/261-jezik-i-pol-ii. 16.01.2020.
Savić, S. (2010). Nesporazumi o rodno osetljivom jeziku u Srbiji: teorije i praksa. U: Okrugli sto na temu rodno osetljivih jezičkih politika. Ur. I. Milojević, S. Markov, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Sektor za inkluzivni razvoj, str. 125–133.
Savić, S., Stevanović, M. (2019). Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi Srbije. Beograd: Misija OEBS-a u Srbiji.
Savić, S. (2009). Rod i jezik. U: Rod i jezik. Prir. Savić, S, Čanak, M, Mitro, V, Štasni, Novi Sad: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja, str. 5–35. http://www.zenskestudije.org.rs/pdf/knjige/rod_i_jezik.pdf. 1.02. 2021.
Stefanović, J., Glamočak, S. (2019). Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja. Beograd: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.
Stevanović, M. (2012). Može li srpski jezik postati rodno osetljiv jezik. „Danas” 10.02.2012. https://www.danas.rs/nedelja/moze-li-srpski-jezik-postati-rodnoosetljiv-jezik/. 31.01.2020.
Stevanović, M. (2014a). Klajn: Političare ne zanima jezička kultura. „B 92” 13.10.2014. http://www.b92.net/info/intervju/index.php?yyyy=2014&nav_id=911201). 16.01.2020.
Stevanović, M. (2014b). Nijedno ministarstvo ne zanima jezička politika. „Danas” 13.10.2014. https://www.danas.rs/drustvo/nijedno-ministarstvo-ne-zanima-jezicka-politika/.16.01.2020.
Stevanović, M. (2017). Kontroverze standardizacije rodno osetljivog srpskog jezika. [Neobjavljeni master rad]. Novi Sad: Filozofski fakultet – ACIMSI.
Stevanović, M. (2018). Srpski jezikoslovci uporno degradiraju stručnost feminističkih znanstvenica. „Voxfeminae“ 25.06.2018. https://voxfeminae.net/pravednost/srpskijezikoslovci-uporno-degradiraju-strucnost-feministickih-znanstvenica/. 5.02.2021.
Stevanović, M. (2019). Rodno osetljiv jezik u medijskoj praksi Srbije. „Filolog” knj. X, br. 19, str. 64–81. Stošić, I. (2016). Vodič za promociju i prihvatanje rodno-osetljivog jezika u Srbiji, Kosovu i Albaniji. Vranje: Romski centar za demokratiju.
Terzić, B. (2006). Veštački ženski. „Politika” 5.09.2006. Tomić, S. (2014). Realizam i stvarnost: nova tumačenja proze srpskog realizma iz rodne perspektive. Beograd: Alfa Univerzitet, Fakultet za strane jezike. https://www.academia.edu/7800874/Realizam_i_stvarnost_nova_tuma%C4%8Denja_proze_srpskog_realizma_iz_rodne_perspektive_www_fsj_edu_rs_fajlovi_Svetlana3_print_pdf. 16.01.2020.
Štasni, G., Mitro, V. (2009). Registar imenovanja žena. U: Rod i jezik. Ur. S. Savić et al. Novi Sad: Futura publikacije i Ženske studije i istraživanja, str. 35–133.
Vince, Z. (1954). Drugarica direktor, gospođa profesor ili drugarica direktorica, gospođa profesorica. „Jezik” knj. 3, br. 4, str. 113–118.
Zaharijević, A. (2011). Radikalni feminizam. U: Uvod u rodne teorije. Ur. I. Milojević, S. Markov, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu ACIMSI – Mediterran publishing, str. 139–153.
Антонић, С. (2011). Искушења радикалног феминизма: моћ и границе друштвеног инжењеринга. Београд: Службени гласник.
Бараћ, С. (2015). Феминистичка контрајавност: жанр женског потрета у српској периодици 1920–1941. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Бошковић, В. (2015). Дискурзивна средства за изражавање родних идеологија на примеру студентске популације у Србији. [Необјављена докторска дисертација]. Београд: Филолошки факултет. http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/6204/Disertacija4128.pdf?sequence=1&isAllowed=y. 16.01.2020.
Веселиновић, М. (1909). Српске калуђерице. „Глас српске краљевске академије” књ. LXXX, стр. 154–256.
Влада Републике Србије (2016). Националнa стратегијa за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године. „Службени гласник РС” бр. 4, 22.01.2016. https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnost-za-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim. 16.01.2020.
Драгићевић, М. Р., Утвић, М. В. (2019). Умножавање мовираних фемининума на -(к)иња у савременом српском језику. „Српски језик” XXIV, стр. 187–200. https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.9
Заштитник грађана РС (2010). Упутства за стандардизован недискриминативни говор и понашање. Ивић, М. (1989). Нека запажања о броју и роду у српскохрватском језику. „Јужнословенски фииолог” књ. XLV, стр. 27–44.
Игњатовић, Т. (ур.) (2018). Нулта толеранција на родно засновано насиље: Приручник за укључивање тема родне равноправности и родно заснованог насиља у наставу и ваннаставне активности средњих школа. Београд: Аутономни женски центар.
Клајн, И. (2017). Кад кокош постане петао. „НИН” бр. 3484, 5.10.2017.
Клајн, И. (2018). Девојчица с локницом на челу. „НИН” бр. 3506, 8.03.2018.
Клајн, И. (2020). Мука са суфиксима. „НИН” бр. 3652, 24.12.2020. Клајн, И. (2021). Родна (не)равноправност. „НИН” бр. 3654, 6.1.2021.
Маринковић, Р.(ур.) (1996). Писах и потписах: аутобиографске изјаве средњег века. Београд : Нолит.
Пешикан, М, Јерковић, J., Пижурица, M. (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Пипер, П., Клајн, И. (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Пипер, П. (2009). Родна равноправност и језик. „НИН” 13.08.2009. Пипер, П. (2014). О грамматикализации сербских фемининативов. У: П. Пипер, Лингвистичка славистика: студије и чланци. Београд: Славистичко друштво Србије, стр. 145–159.
Пипер, П. (2016). О социјалним фемининативима у српском и другим словенским језицима. „Јужнословенски филолог” књ. LXXII, св. 3–4, стр. 35–65.
Речник српскохрваткога књижевног језика, т. 1–6 (1967–1976). Нови Сад–Загреб: Матица српска–Матица хрватска.
Речник српскога језика (2011). Нови Сад: Матица српска.
Ристић, Д. (2019). Oднос према мушком и женском роду у Sрпском рјечнику из 1852. године и у Rечнику српскога језика Mатице српске. Перцепција мушкарца и жене некада и сада. [Необјављени мастер рад]. Нови Сад: Филозофски факултет. http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20191022_sjk_230025_2018.pdf. 16.01.2020.
Срдић-Поповић, J. (1913). O женским књигама. У: Српкиња: њезин живот и рад, њезин културни развитак и њезина народна умјетност до данас. Ур. српске књижевнице, Сарајево: Пијуковић и друг, стр. 115–125.
Станков, Љ. (2011). Катарина Миловук (1844–1913) и женски покрет у Србији. Београд: Педагошки музеj.
Томин, С. (2007). Књигољубиве жене српског средњег века. Нови Сад: Академска књига.
Ћорић, Б. (1982). Моциони суфикси у српскохрвaтском језику. Београд: Филолошки факултет Београдског универзитетa.
Ћорић, Б. (2008). Граматички род и питање полне дискриминације у језику. У: Б. Ћорић, Творба именица у српском језику, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, стр. 202–209.
[Antonić, S. (2011). Iskušenja radikalnog feminizma: moć i granice društvenog inženjeringa. Beograd: Službeni glasnik.
Barać, S. (2015). Feministička kontrajavnost: žanr ženskog portreta u srpskoj periodici 1920–1941. Beograd: Institut za književnost i umetnost.
Bošković, V. (2015). Diskurzivna sredstva za izražavanje rodnih ideologija na primeru studentske populacije u Srbiji. [Neobjavljena doktorska disertacija]. Beograd: Filološki fakultet. http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/handle/123456789/6204/Disertacija4128.pdf?sequence=1&isAllowed=y. 16.01.2020.
Veselinović, M. (1909). Srpske kaluđerice. „Glas srpske kraljevske akademije” knj. LXXX, str. 154–256. Vlada Republike Srbije (2016). Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine. „Službeni glasnik RS” br. 4, 22.01.2016. https://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/nacionalna-strategija-za-rodnu-ravnopravnostza-period-od-2016-do-2020-godine-sa-akcionim. 16.01.2020.
Dragićević, M. R., Utvić, M. V. (2019). Umnožavanje moviranih femininuma na -(k) inja u savremenom srpskom jeziku. „Srpski jezik” XXIV, str. 187–200. https://doi.org/10.18485/sj.2019.24.1.9.
Zaštitnik građana RS (2010). Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje. https://www.rodnaravnopravnost.rs/. 16.01.2020.
Ivić, M. (1989). Neka zapažanja o broju i rodu u srpskohrvatskom jeziku. „Južnoslovenski fiiolog” knj. XLV, str. 27–44.
Ignjatović, T. (ur.) (2018). Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje: Priručnik za uključivanje tema rodne ravnopravnosti i rodno zasnovanog nasilja u nastavu i vannastavne aktivnosti srednjih škola. Beograd: Autonomni ženski centar.
Klajn, I. (2017). Kad kokoš postane petao. „NIN” br. 3484, 5.10.2017. http://www.nin.co.rs/pages/article.phpid=111561. 16.01.2020.
Klajn, I. (2018). Devojčica s loknicom na čelu. „NIN” br. 3506, 8.03.2018. http://www.nin.co.rs/pages/article.phpid=113797. 16.01.2020.
Klajn, I. (2020). Muka sa sufiksima. „NIN” br. 3652, 24.12.2020. Klajn, I. (2021). Rodna (ne)ravnopravnost. „NIN” br. 3654, 6.01.2021.
Marinković, R. (ur.) (1996). Pisah i potpisah: autobiografske izjave srednjeg veka. Beograd: Nolit.
Pešikan, M., Jerković, J., Pižurica, M. (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska.
Piper, P., Klajn, I. (2013). Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska. Piper, P. (2009). Rodna ravnopravnost i jezik. „NIN” 13.08.2009.
Piper, P. (2014). O grammatikalizacii serbskih femininativov. U: P. Piper, Lingvistička slavistika: studije i članci. Beograd: Slavističko društvo Srbije, str. 145159.
Piper, P. (2016). O socijalnim femininativima u srpskom i drugim slovenskim jezicima. „Južnoslovenski filolog” knj. LXXII, sv. 3–4, str. 35–65.
Rečnik srpskohrvatkoga književnog jezika, 1–6 (1967–1976). Novi Sad–Zagreb: Matica srpska–Matica hrvatska.
Rečnik srpskoga jezika (2011). Novi Sad: Matica srpska. Ristić, D. (2019). Odnos prema muškom i ženskom rodu u Srpskom rječniku iz 1852. godine i u Rečniku srpskoga jezika Matice srpske. Percepcija muškarca i žene nekada i sada. [Neobjavljeni master rad]. Novi Sad: Filozofski fakultet. http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20191022_sjk_230025_2018.pdf. 16.01.2020.
Srdić-Popović, J. (1913). O ženskim knjigama. U: Srpkinja: njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas. Ur. srpske književnice. Sarajevo: Pijuković i drug, str. 115–125.
Stankov, Lj. (2011). Katarina Milovuk (1844–1913) i ženski pokret u Srbiji. Beograd: Pedagoški muzej.
Tomin, S. (2007). Knjigoljubive žene srpskog srednjeg veka. Novi Sad: Akademska knjiga.
Ćorić, B. (1982). Mocioni sufiksi u srpskohrvatskom jeziku. Beograd: Filološki fakultet Beogradskog univerziteta.
Ćorić, B. (2008). Gramatički rod i pitanje polne diskriminacije u jeziku. U: B. Ćorić, Tvorba imenica u srpskom jeziku, Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, str. 202–209].
License
Authors
The authors of the articles accepted for publication in the journal Poznańskie Studia Slawistyczne are obliged to fill up the contract for providing the journal free licence (along with sub-licence CC) to works. The contract should be also signed by the authors and sent back to the editorial board of the journal.
Under the terms of the contract, the authors of the texts published in the journal “Poznańskie Studia Slawistyczne” provide the University of Adam Mickiewicz in Poznań with a non-exclusive free licence and allow the aforementioned institution to use the sub-licence Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).
The authors hold the copyright for their texts.
Users
The Internet users are eligible for using the works published in “Poznańskie Studia Slawistyczne” from 2015 under the following conditions:
- recognition of the authorship: the popularized work must contain information about the author, title, source (references to the original work, DOI) and licence.
- no derivative works may be created: the work must be preserved in its original form, the work’s translations or elaborations cannot be distributed without the author’s permission.
The copyright to the texts published before 2015 is reserved.
Other
The University of Adam Mickiewicz in Poznań holds the right for the entire journal (its segmentation, graphical form, title, cover design, logo, etc.).