Słowa kluczowe
песме о животињама
песништво прве и друге модернистичке генерација
поезија седамдесетих година
Jak cytować
Abstrakt
Током друге половине двадесетог века, за разлику од неких ранијих периода, доминира тежња да се животиње у српској поезији представе у „модусу нове дословности“, односно да се ослика њихова реална егзистенција. Овај приступ започео је половином века Васко Попа својим знаменитим циклусом „Списак“. Након њега бројни српски песници наставили су у том смеру. Александар Ристовић је тако у својој поезији створио раскошан бестијаријум, у коме је највише пажње посвећивао сићушним и наизглед неважним животињским врстама. У свом опусу он је истицао и заједничку биолошку основу и једнаку вредност људи и животиња. У делу аутора исте генерације Борислава Радовића, међутим, наилазимо на носталгију савременог урбаног човека за животињским светом. У генерацији песника који су се на српској песничкој сцени афирмисали током седамдесетих година једна од значајних тематских преокупација јесте и животињски свет. Из ове песничке генерације указали смо на стихове Петра Цветковића, који је представио сву сложеност сусрета животињског са људским и Ибрахима Хаџића, који врло често животиње о којима пева хуманизује.
Bibliografia
Антонијевић, Д. (1998). Мит и стварност. Поезија Васка Попе. Београд: Просвета.
Веселиновић, С. (2014). Сусрет људског и анималног у поезији Петра Цветковића. У: Петар Цветковић песник. Ур. Д. Хамовић. Краљево: Народна библиотека Стефан Првовенчани, стр. 126–136.
Домазет, В. (2012). Еп о чудесној свакодневици – Опевање магије живљења. У: П. Цветковић. Капија: изабране и нове песме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, стр. 159–166.
Крагујевић, Т. (2014). Чаролија једне љубавне реченице. У: А. Ристовић. Семенка под језиком. Зрењанин: Агора, стр. 324–397.
Радовић, Б. (1998). Песме. Београд: Задужбина Десанка Максимовић, Народна библиотека Србије, СКЗ.
Ристовић, А. (1964). Дрвеће и светлост унаоколо. Београд: Просвета. Ристовић, А. (1981). Улог на сенке. Београд: СКЗ.
Ристовић, А. (1982). Нигде никог. Београд: Нолит. Ристовић, А. (1995). Светиљка за Ж. Ж. Русоа. Београд: Нолит.
Цветковић, П. (2012). Капија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Хаџић, И. (1974). Оформити јединствану животињу. Београд: Просвета. Хаџић, И. (1987). На стаклу записано. Београд: БИГЗ.
[Antonijević, D. (1998). Mit i stvarnost. Poezija Vaska Pope. Beograd: Prosveta.
Veselinović, S. (2014). Susret ljudskog i animalnog u poeziji Petra Cvetkovića. U: Petar Cvetković pesnik. Ur. D.n Hamović. Kraljevo: Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, str. 126–136.
Domazet, V. (2012). Ep o čudesnoj svakodnevici – Opevanje magije življenja. U: P. Cvetković. Kapija: izabrane i nove pesme. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, str. 159–166.
Kragujević, T. (2014). Čarolija jedne ljubavne rečenice. Pogovor. U: A. Ristović. Semenka pod jezikom. Zrenjanin: Agora, str. 324–397.
Radović, B. (1998). Pesme. Beograd: Zadužbina Desanka Maksimović, Narodna biblioteka Srbije, SKZ.
Ristović, A. (1964). Drveće i svetlost unaokolo. Beograd: Prosveta.
Ristović, A. (1982). Nigde nikog. Beograd: Nolit. Ristović, A. (1995). Svetiljka za Ž. Ž. Rusoa. Beograd: Nolit.
Cvetković, P. (2012). Kapija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Hadžić, I. (1974). Oformiti jedinstvanu životinju. Beograd: Prosveta. Hadžić, I. (1987). Na staklu zapisano. Beograd: BIGZ].
Brajdoti, R. (2016). Posthumano. Prev. M. Stošić. Beograd: Fakultet za medije i komunikacije.
Jovanović, A. (1991). Pesnik kulture. U: B. Radović. Pesme 1971–1981. Banja Luka: Novi glas.
Kuci, Dž. M. (2001). Životi životinja. Prev. A. Božović. Beograd: Paideia.
Lalić, I. V. (1988). O poeziji Vaska Pope. U: V. Popa. Pesme. Beograd: Nolit, str. V– XXVIII
Malay, M. (2018). The Figure of The Animal in Modern and Contemporary Poetry. London: Palgrave Macmillan, https://doi.org/10.1007/978-3-319-70666-5.
Matinjon, K. (2018). Životinjska revolucija. U: B. Sirilnik, E. Fontane, P.Singer. I životinje imaju prava. Novi Sad: Akademska knjiga, str. 9–14.
Oerlemans, O. (2018). Poetry and Animals: Blurring The Boundaries With The Human. New York: Columbia University, https://doi.org/10.7312/oerl15954.
Ostojić, K. (1962). Između stvari i ništavila: eseji o poeziji Vaska Pope. Beograd: Prosveta.
Savić Ostojić, B. (2009). Dijalektika estetičkog i etičkog. U: „Polja“, godina LIV, br. 460, str. 169–171.
Schweitzer, А. (1957). Rispetto per la vita. Milano: Edizioni di Comunità. Popa, V. (1988). Pesme. Beograd: Nolit.
Ristović, A. (1984). Dnevne i noćne slike. Beograd: Narodna knjiga.
Visković, N. (2009). Kulturna zoologija. Zagreb: Jasenski i Turk
Licencja
Autorzy
Autorzy tekstów przyjętych do publikacji w czasopiśmie Poznańskie Studia Slawistyczne są zobowiązani do wypełnienia, podpisania i odesłania na adres redakcji umowy o udzielenie nieodpłatnej licencji do utworów, z zobowiązaniem do udzielania sublicencji CC.
Zgodnie z umową, autorzy tekstów opublikowanych w czasopiśmie Poznańskie Studia Slawistyczne udzielają Uniwersytetowi im. Adama Mickiewicza w Poznaniu niewyłącznej i nieodpłatnej licencji oraz zezwalą na użycie sublicencji Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).
Autorzy zachowują prawa do dalszego, swobodnego rozporządzania utworem.
Użytkownicy
Zainteresowani użytkownicy internetu uprawnieni są do korzystania z utworów opublikowanych od 2015 roku w Poznańskich Studiów Slawistycznych pod następującymi warunkami:
- uznanie autorstwa - obowiązek podania wraz z rozpowszechnionym utworem, informacji, o autorstwie, tytule, źródle (odnośniki do oryginalnego utworu, DOI) oraz samej licencji;
- bez tworzenia utworów zależnych - utwór musi być zachowany w oryginalnej postaci, nie można bez zgody twórcy rozpowszechniać np. tłumaczeń, opracowań.
Do wszystkich tekstów opublikowanych przed 2015 r. prawa autorskie są zastrzeżone.
Inne
Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu zachowuje prawo do czasopisma jako całości (układ, forma graficzna, tytuł, projekt okładki, logo itp.).