Słowa kluczowe
Serbian Orthodox Church
Serbian Holy women
St. Helen of Anjou
Jak cytować
Abstrakt
The aim of this article is to describe and analyze relations between Serbian medieval queen – Helen of Anjou and the Serbian Orthodox Church presented in a literary vision of her life written by archbishop Daniel II. The text of Helen’s life shows them аs a model of perfect symphony of sacerdotium and imperium. She fulfils St. Sava political ideology and is famous in Serbia because of her generous patronage over the Church, charity deeds and active political life. Despite being Roman Catholic by birth she was cannonized as a Orthodox saint and she kept friendly relations with the Orthodox Church spiritual authorities.
Bibliografia
Farlati D., 1813, Illyricum sacrum VII, Venetiis.
Flis A., 2001, Chrześcijaństwo i Europa. Studia z dziejów cywilizacji Zachodu, Kraków.
Gil D., 2005, Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności, Kraków.
Hafner S., 1976, Danilo II. und sein Schüler: Die Königsbiographien, Graz.
McClanan A.L., 1996, The Empress Theodora and the Tradition of Women’s Patronage in the Early Byzantine Empire. The Cultural Patronage of Medieval Women, Athens–London.
McDaniel G.L., 1982–1983, On Hungarian-Serbian Relations in the Thirteenth Century: John Angelos and Queen Jelena, „Ungarn-Jahrbuch” vol. 12, s. 43–50.
Meyendorff J., 1984, Teologia bizantyjska, Warszawa.
Naumow A., 2008, Współczesna hymnografka między tradycją a wyzwaniami świata, w: Nel mondo degli Slavi. Incontri e dialoghi tra culture, Studi in onore di Giovanna Brogi Bercoff, red. M. Salvo, G. Moracci, G. Siedina, vol. II, Firenze, s. 391–403.
Salamon M., 2002, Bela III, Aleksy, w: Encyklopedia kultury bizantyńskiej, red. O. Jurewicz, Warszawa.
Vukovich A., 2013, Motherhood as Authority in the ‘Life of Queen Helen’ by Archbishop Daniel II, w: Authorities in the Middle Ages Influence, Legitimacy, and Power in Medieval Society, eds S. Kangas, M. Korpiola, T. Ainonen, „Fundamentals of Medieval and Early Modern Culture” no. 12, s. 249–266.
Амфилохије (Радовић), 1981, Синаити и њихов значај у животу Србије XIV и XV века. Споменица о шестој стогодишњици манастира Раванице, Београд.
Васић М., 1926, Архиепископ Данило II, „Прилози за КЈИФ” VI, s. 240–355.
Данило II, 1988, Житије краљице Јелене, w: Животи краљева и архиепископа српских. Службе, yp. Г. Мак Данијел, Д. Петровић, прев. Л. Мирковић, Београд, s. 79–108.
Злоковић М., 1936, Градачка црква, задужбина краљице Јелене, „Гласник Скопског научног друштва” XV–XVI, s. 61–80.
Јиречек К., 1952, Историја Срба, II, Београд. Мијатовић Ч., 1902, Ко је краљица Јелена?, „Летопис Матице Српске” 217, Нови Сад.
Митић М., 1997, Свето писмо у Житију краљице Јелене од архиепископа Данила II, w: Српска књижевност и Свето писмо, 26. научни састанак слависта у Вукове дане, Београд, Манасија, 9–14.9. [1996.], ур. Ј. Ређеп и др., Београд, s. 61–70.
Наумов A., 2013, Службата на преподобната Филотея Темнишка като отражение на православната духовност през XIII век, w: In Honorem TРІАNТАΦϒΛΛО. Юбилеен сборник в чест на 60-годишнината на проф. д.фил.н. Христо Трендафилов, peд. В. Панайотов, Шумен, s. 426–432.
Павловић Л., 1965, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево. Поповић Ј., 1998, Житија светих, Ваљево, wersja on-line: , 22.09.2014.
Поповић М., 2010, Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља, Београд.
Суботић Г., 1958, Краљица Јелена Анжујска – ктитор црквених споменика у Приморју, „Историјски гласник” nr 1–2, s. 131–147.
Ћирковић С., 1981, Историја Српског Народа I, Београд. Ћоровић В., 1997, Историја Срба, Београд, , 5.02.2016.
Филарет (Гумилевский), 1865, Святые южных славянъ: Опыт описания жизни их, т. 1–2, Чернигов.
Шекуларац Б., 1984, Врањинске повеље, XIII–XV вијек, Титоград.
Licencja
Utwór dostępny jest na licencji Creative Commons Uznanie autorstwa – Bez utworów zależnych 4.0 Międzynarodowe.