Pressto.

Nagłowek strony

Księżna Milica – między sakralizacją władzy monarszej, oficjalnym kultem cerkiewnym i narodowym mitem

Zofia Brzozowska

DOI: http://dx.doi.org/10.14746/pss.2013.5.4

Abstrakt


This article is devoted to the one of the best known female rulers of medieval Serbia – princess Milica, wife of the prince Lazar Hrebeljanović, who had lost his live during the famous Battle of Kosovo Field in 1389. After the death of her husband, Milica founded the Ljubostinja monastery and became the nun Jevgenija. She was a close friend to the famous Serbian poet Jefimija, who accompanied princess Milica in the diplomatic mission to the Sultan’s court in 1398/1399. She died in 1405. She was canonized by the Serbian Orthodox Church. She appears also – as „tsaritsa Milica” – in Serbian folklore (epic poetry).


Słowa kluczowe


Milica; Lazar Hlebeljanović; Serbia; Battle of Kosovo Field; holy ruler; hagiography

Pełny tekst:

Bibliografia


Андониjе СКЛ – Андониjе Рафаил, 2000, Слово о светом кнезу Лазару, w: Стара српска књижевност. Хрестоматиjа, red. Т. Jовановић, Београд–Крагуjевац, s. 106–119.

Anonim z Ravanicy, 1983, Słowo o księciu Lazarze, w: Dar słowa. Ze starej literatury serbskiej, red. A. Naumow, Łódź, s. 134–138.

Бабић Г., 1975, Владарске инсигниjе кнеза Лазара, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 65–79.

Баришић Ф., 1975, Владарски чин кнеза Лазара, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 45–63.

Boroń P., 2010, Kniaziowie, królowie, carowie... Tytuły i nazwy władców słowiańskich we wczesnym średniowieczu, Katowice.

Brzozowska Z., 2009, „Była najmądrzejsza ze wszystkich ludzi” – księżna Olga w przekazie latopisów kijowskich i nowogrodzkich, w tradycji i legendzie, „Vade Nobiscum” vol. 1, s. 47–69.

Brzozowska Z., 2012, Geneza tytułu „car” w świetle zabytków średniowiecznego piśmiennictwa słowiańskiego, „Die Welt der Slaven. Sammelbände”, vol. 46, s. 34–39.

Cunningham M., 2006, Wiara w świecie bizantyńskim, przeł. T. Szafrański, Warszawa.

Данило СКЛ – Данило III, 2000, Слово о светом кнезу Лазару, w: Стара српска књижевност. Хрестоматиjа, red. Т. Jовановић, Београд–Крагуjевац, s. 72–88.

Ћирковић С., 1999, Царица, w: Лексикон српског средњег века, red. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд, s. 796.

Гагова Н., 2010, Владетели и книги. Участието на южнославянския владетел в производството и употребата на книги през Средновековието (IX–XV в.): рецепцията на византийския модел, София.

Gil D., 1995, Serbska hymnografia narodowa, Kraków.

Gil D., 2005, Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności, Kraków.

Hafner S., 1975, Die Nemanjidenideologie und Knez Lazar, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 161–169.

Hafner S., 1978, Zur Terminologie der politischen Ideologie im mittelalterlichen Serbien, w: Славянские культуры и Балканы (Les cultures slaves et les Balkans), vol. 1 (IX–XVIII вв.), София, s. 170–177.

Hawkesworth C., 2000, Voices in the Shadows. Women and Verbal Art in Serbia and Bosnia, Budapest.

Herrin J., 2006, Krwawe cesarzowe, przeł. Z. Simbierowicz, Warszawa.

Jakóbiec M. (red.), 1948, Jugosłowiańska epika ludowa, Wrocław.

Јовановић Т. (red.), 2000, Стара српска књижевност. Хрестоматија, Београд–Крагујевац.

Калић-Мијушковић Ј., 1975, Велики жупан Стефан Немања и кнез Лазар, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 151–159.

Кашанин M., 2002, Српска књижевност у Средњем Веку, Београд.

Кемпфер Ф., 1975, Почетак култа кнеза Лазара, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 265–269.

Латковић В., 2008, Кнегиња Милица. Владарка Србиjе после Косовског боjа, Београд.

Lis I., 2003, Śmierć w literaturze staroserbskiej (XII–XIV w.), Poznań.

???????????? ?., 2007, ??j??????j? ?????? ??????, „???????????” nr 959, http://pravoslavlje.spc.rs/broj/959/tekst/najvoljenija-srpska-carica, 29.12.2012.

Михаљчић Р., 1975, Кнез Лазар и обнова Српске државе, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 1–11.

Мошин В., 1975, Самодржавни Стефан кнез Лазар и традициjа немањићког суверенитета од Марице до Косова, w: О кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, red. И. Божић, В.J. Ђурић, Београд, s. 13–43.

Moszyński L., 1985, Staro-cerkiewno-słowiańskie apelatywy określające osoby będące u władzy, „Balcanica Posnaniensia” vol. 2, s. 43–48.

Naumow A. (red.), 1983, Dar słowa. Ze starej literatury serbskiej, Łódź.

Раваничанин СКЛ – Непознати Раваничанин, 2000, Слово о светом кнезу Лазару, w: Стара српска књижевност. Хрестоматиjа, red. Т. Jовановић, Београд–Крагуjевац, s. 65–72.

Радоjичић Ђ.С., 1973, О царици Jевдокиjи и о називу царица у титулатури средњовековне Србиjе, „Зборник за Историjу”, vol. 7, s. 105–109.

?????????? ?., 2009, ???????? ? ?????????? ??????? ??????, „??????? ???????”http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=669, 29.12.2012.

Томин С. (red.), 2001, Стара српска књижевност, Сремски Карловци–Нови Сад.

Веселиновић А., Љушић Р., 2008, Српске династиjе, Београд.

???????? C., 1998, ?????? ????? ?? ??????? ?????????, „?????? ???????. ??????j??? ??????” nr 5, http://www.srpskonasledje.co.rs/sr-c/1998/05/article-10.html, 29.12.2012.

PRESSto2AMUR - export

Statystyki

Abstrakt - 89 PDF - 97

Altmetric

Zewnętrzne odnośniki

  • Obecnie brak jakichkolwiek odnośników.




Copyright (c) 2015