The Topos of Clandestine Charity in Medieval Serbian Literature

Main Article Content

Соња Петровић

Abstract

Charity and almsgiving, as the religious and social act of philanthropy and concern for the salvation of the soul, were one of the obligatory and permanent duties of rulers in the Middle Ages. Serbian medieval rulers were known for their numerous charitable donations to the poor, sick, old, widows, pilgrims, needy, as well as builders of churches, monasteries, hospitals. Many of these charitable deeds of the Serbian rulers became the subject of Serbian medieval literature. The topos of clandestine charity was particularly popular, since it well represented the beneficence and clemency of Serbian rulers, their piety and their respect for the poor. Disguised as beggars, several Serbian rulers (particularly Milutin, Stefan Dečanski, and Stefan Lazarević) were helping the poor by night, by giving them alms. These topoi are observed in hagiographies and church poetry, as well as in folklore and mythology. The hero in the beggar’s clothing is related to the international story model of deities or demons that travel the world and test the people.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Петровић, С. (2013). The Topos of Clandestine Charity in Medieval Serbian Literature. Poznańskie Studia Slawistyczne, (5), 267–279. https://doi.org/10.14746/pss.2013.5.19
Section
AROUND THE SUBJECT

References

  1. Библија или Свето писмо Старога и Новога завјета, 1968, прев. Ђ. Даничић, В. Стеф. Караџић, Београд s.a.
  2. Богдановић Д., 1968, Јован Лествичник у византијској и старој српској књижевности, „Стара српска књижевност” књ. 11, Београд.
  3. Григорије Цамблак, 1989, Књижевни рад у Србији, прир. Д. Петровић, прев. Л. Мирковић, Д. Богдановић, Ђ. Трифуновић, „Стара српска књижевност” књ. 12, Београд.
  4. Данило Други, 1988, Животи краљева и архиепископа српских. Службе, прир. Г. Мак Данијел, Д. Петровић, „Стара српска књижевност” књ. 6, Београд.
  5. Јагић В., Трифуновић Ђ. (ур.), 2004, Константин Философ и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога, прир. Ђ. Трифуновић, Горњи Милановац.
  6. Kazhdan A.P. (ур.), 1991, The Oxford Dictionary of Byzantium, vol. 1–3, New York–Oxford.
  7. Константин Филозоф, 1989, Повест о словима. Сказаније о писменех: изводи. Житије деспота Стефана Лазаревића, прев. Г. Јовановић, Л. Мирковић, „Стара српска књижевност” књ. 11, Београд.
  8. Лествичник Ј., 1993, Лествица, прев. Д. Богдановић, „Хиландарски преводи” бр. 5, Манастир Хиландар.
  9. Марјановић-Душанић С., 1997, Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка студија, Београд.
  10. Morris R., 1995, Monks and laymen in Byzantium, 843–1118, Cambridge–New York.
  11. Патлажан Е., 2006, Сиромах, у: Византинци, прир. Г. Кавало, прев. С. Ђураковић et al., Београд.
  12. Радојчић Н. (ур.), 1960, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, издао и превeo Н. Радојчић, Београд.
  13. Рајић Ј., 1823, Исторія разныхъ славенскихъ народовъ, наипаче же Болгаръ, Хорватовъ и Сербовъ, изъ тмы забвенія изятая и во свÖтъ исторіческій произведенная, Въ Будиномъ градÖ.
  14. Seneca, L. Annaeus Seneca On Benefits, ed. A. Stewart, http://www.gutenberg.org/catalog/world/readfile?fk_files=3221892, 10.11.2012.
  15. Starobinski Ž., 2009, Darežljivost, prev. M. Vuković, Sremski Karlovci–Novi Sad.
  16. Шафарик Ј., 1853, Србскій лÖтописацъ изъ почетка XVIтогъ столÖтія, „Гласникъ Друштва Србске Словесности” V, Београд.
  17. Теодосије Хиландарац, 1988, Житија, прир. Д. Богдановић, прев. Л. Мирковић, Д. Богдановић, „Стара српска књижевност” књ. 5, св. 1, Београд.
  18. Теодосије Хиландарац, 1988а, Службе, канони и Похвала, прир. Б. Јовановић-Стипчевић, прев. Д. Богдановић, Б. Јовановић-Стипчевић, „Стара српска књижевност” књ. 5, св. 2, Београд.
  19. Трифуновић Ђ., 1990, Азбучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд.
  20. Чајкановић В., 1994, Студије из српске религије и фолклора (1910–1924), прир. В. Ђурић, Београд.
  21. Чајкановић В., 1994а, Студије из српске религије и фолклора (1925–1942), прир. В. Ђурић, Београд.
  22. Чајкановић В. (ур.), 1927, Српске народне приповетке, „Српски етнографски зборник” књ. 41, Београд.