Abstract
Incantations use the wedding code in order to fulfill the magical function which faces a cure or a protection, demanded by certain people. Thus the wedding code applied to the incantation turns out to be different from the wedding song itself. The phenomena of anti-speech (insults directed to the bride or to the wedding guests) and of inverse reality of the sacred moment in the incantations become the powerful means against diseases and evil spirits. While modulating the wedding ritual objects (wedding shirt, wreath, veil, flag), or ritual actions (giving gifts, repulsing the wedding guests, taking the bride away from her parents’ house), these objects and acts gain a secondary, magical function that makes diseases and evil spirits drive away. The wedding songs and the incantations share the same model of space in which forest and water introduce themselves as the strong boundaries between two worlds: of the living and of the dead. While in the first case the boundaries are porous, allowing an interpenetration of both the worlds, inthe second one they remain closed off. The above mentioned genres also share some motifs –of a fast growing girl, hospitality (as well as of an uninvited guest) and magical counting. Furthermore, the article proves that various functions determine essentially different meanings of motifs, ritual actions and eventually characters which appear in these folklore genres.
References
„Босанска вила” бр. 17, 1896.
Lang M., Samobor. Narodni život i običaji, „Zbоrnik za narodni život i običaje Južnih Slavena” knj. 18, sv. 1, 1913.
Lotman M., Ogledi iz tipologije kulture, „Treći program Radio Beograda” god. 6, br. 4, 1976.
Vukmanović A., Voda u obredno-mitskom kontekstu narodne lirike, magistarski rad u rukopisu, Beograd 2008.
Žganec V., Hrvatske narodne pjesme kajkavske, Zagreb 1950, 300º.
Бошковић C., Бачванске песме, Нови Сад1879, II, 17º.
Вукмановић A., Значења и функције границе у свадбеној усменој лирици, докторски рад у рукопису, Београд 2012.
Ђорђевић T., Српске народне игре, „Српски етнографски зборник” 1907.
Иванова P., Свадба као систем знакова, „Кодови словенских култура” год. 3, бр. 3, 1998.
Карановић З., Народне песме у Даници, Нови Сад–Београд 1990, 48º.
Караџић В.Ст., Српске народне пјесме из необјављених рукописа, т. I, Београд 1973, 106°.
Караџић В.Ст., Српске народне пјесме, т. I, Београд 1975, 76º.
Караџић В.Ст., Српске народне пјесме, т. V, Београд 1898, 519°.
Караџић В.Ст., Српске народне приповетке, Београд 1969, 9º.
Крњевић X., Руковет лирских песама Ерлангенског рукописа, „Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор”, књ. 42, св. 1–4, 1976.
Ласек A., Граница у народној поезији Јужних Словена(на материјалу свадбених песама), Нови Сад 2005.
Раденковић Љ., Слика света у народној магији Јужних Словена, Београд–Ниш 1996.
Раденковић Љ., Народна бајања код Јужних Словена, Београд.1996.
Раденковић Љ., Народна бајања, Београд 1983.
Раденковић Љ., Народне басме и бајања, 204º.
Раденковић Љ., Народне басме и бајања, Ниш–Приштина–Крагујевац 1982, 467º.
Чајкановић B., Вуна и лан, u: idem, Студије из религије и фолклора1910–1924, Београд 1994.
License
Copyright
© by Adam Mickiewicz University, Poznań, 2012
OPEN ACCESS