The Wedding Code in Incantations
PDF (Srpski)


wedding song
wedding code
magical function
magical speech

How to Cite

Vukmanović, A. (2012). The Wedding Code in Incantations. Poznańskie Studia Slawistyczne, (3), 187–200.


Incantations use the wedding code in order to fulfill the magical function which faces a cure or a protection, demanded by certain people. Thus the wedding code applied to the incantation turns out to be different from the wedding song itself. The phenomena of anti-speech (insults directed to the bride or to the wedding guests) and of inverse reality of the sacred moment  in  the  incantations  become  the  powerful  means  against  diseases  and  evil  spirits. While  modulating  the  wedding  ritual  objects  (wedding  shirt,  wreath,  veil,  flag),  or  ritual actions (giving gifts, repulsing the wedding guests, taking the bride away from her parents’ house), these objects and acts gain a secondary,  magical function that makes diseases and evil  spirits  drive  away.  The  wedding  songs  and  the  incantations  share  the  same  model  of space in which forest and water introduce themselves as the strong boundaries between two worlds:  of  the  living  and  of  the  dead.  While in  the first  case  the  boundaries  are  porous, allowing an interpenetration of both the worlds, inthe second one they remain closed off. The above mentioned genres also share some motifs –of a fast growing girl, hospitality (as well  as  of  an  uninvited  guest)  and  magical  counting.  Furthermore,  the  article  proves  that various  functions  determine  essentially  different  meanings  of  motifs,  ritual  actions  and eventually characters which appear in these folklore genres.
PDF (Srpski)


„Босанска вила” бр. 17, 1896.

Lang M., Samobor. Narodni život i običaji, „Zbоrnik za narodni život i običaje Južnih Slavena” knj. 18, sv. 1, 1913.

Lotman M., Ogledi iz tipologije kulture, „Treći program Radio Beograda” god. 6, br. 4, 1976.

Vukmanović A., Voda u obredno-mitskom kontekstu narodne lirike, magistarski rad u rukopisu, Beograd 2008.

Žganec V., Hrvatske narodne pjesme kajkavske, Zagreb 1950, 300º.

Бошковић C., Бачванске песме, Нови Сад1879, II, 17º.

Вукмановић A., Значења и функције границе у свадбеној усменој лирици, докторски рад у рукопису, Београд 2012.

Ђорђевић T., Српске народне игре, „Српски етнографски зборник” 1907.

Иванова P., Свадба као систем знакова, „Кодови словенских култура” год. 3, бр. 3, 1998.

Карановић З., Народне песме у Даници, Нови Сад–Београд 1990, 48º.

Караџић В.Ст., Српске народне пјесме из необјављених рукописа, т. I, Београд 1973, 106°.

Караџић В.Ст., Српске народне пјесме, т. I, Београд 1975, 76º.

Караџић В.Ст., Српске народне пјесме, т. V, Београд 1898, 519°.

Караџић В.Ст., Српске народне приповетке, Београд 1969, 9º.

Крњевић X., Руковет лирских песама Ерлангенског рукописа, „Прилози закњижевност, језик, историју и фолклор”, књ. 42, св. 1–4, 1976.

Ласек A., Граница у народној поезији Јужних Словена(на материјалу свадбених песама), Нови Сад 2005.

Раденковић Љ., Слика света у народној магији Јужних Словена, Београд–Ниш 1996.

Раденковић Љ., Народна бајања код Јужних Словена, Београд.1996.

Раденковић Љ., Народна бајања, Београд 1983.

Раденковић Љ., Народне басме и бајања, 204º.

Раденковић Љ., Народне басме и бајања, Ниш–Приштина–Крагујевац 1982, 467º.

Чајкановић B., Вуна и лан, u: idem, Студије из религије и фолклора1910–1924, Београд 1994.