Keywords
lion symbolism
Orthodox painting
Serbian art
18th century
How to Cite
Abstract
One of the unique features in the schemes of painting of modern Serbian iconostasis is the icon of The Unsleeping Eye, illustrating the intellectual parallel of Emanuel–lion. The ideological source for this image is biblical texts and their interpretations by Origen, Cyril, patriarch of Alexandria, Theodore of Cirrhus, Epiphanius, bishop of Salamis, and the explanation of role of the lion in Physiologos, Greek bestiary from 2nd–4th century. This icon is located in the very center of the screen, most often directly above the royal gates. This article attempts to read the sense of this presentation. Iconographic, iconological, comparative studies, and analysis of the content of biblical texts and inscriptions on icons led to the belief that the image of The Unsleeping Eye in this place of iconostasis primarily performs apotropaic functions. The Christian church is divided into two parts, sanctuary and nave, which means symbolic division into a visible and invisible world, earthly and heavenly, bodily and spiritual. The iconostasis is the border between these two spheres, and royal doors connect them. The passage is guarded by image The Unsleeping Eye. Although in the 18th century there were radical formal changes in Serbian Orthodox painting, and traditional patterns were replaced by new Western origins, their eschatological and apotropaic senses were remained.
References
Palkovljevic-Bugarski T., Kulić B., Crkvenjakov D. K., Stošić L., Kulić R. (2015). Zografi : icone serbe fra tradizione e modernità : paralleli / Serbian icons between tradition and modernity : parallels. Novi Sad: Galerija Matice Srpska.
Ciobanu, C. I. (2012). L’iconographie orthodoxe du sommeil de l’Enfant-Jésus, endormi comme un lion et ses variantes roumaines. „Revue Roumaine d’Histoire de l’Art” Série Beaux-Arts, XLIX, s. 17–82.
Constas, N. (2001). „To Sleep. Perchance to Dream”. The Middle State of Souls in Patristic and Byzantine Literature. „Dumbarton Oaks Papers” 55, s. 91–124, https://doi.org/10.2307/1291814.
Constas, N. P. (2006). Symeon of Thessalonike and the Theology of the Icon Screen. W: Thresholds of the Sacred. Architectural, Art Historical, Liturgical, and Theological Perspectives of Religions Screens, East and West. Ed. S. E. J. Gerstel. Washington: Dumbarton Oaks Research Library and Collection, s. 163–183.
Kobielus, S. (przekł. i opr.) (2005). Fizjologii Aviarium. Średniowieczne traktaty o symbolice zwierząt. Kraków: Tyniec.
Gronek, A. (2014). Eschatological elements in the schemes of paintings of high iconostases. „Series Byzantina” 12, s. 11–21.
Gronek, A. (2015). Opuszczone dziedzictwo. O malowidłach w cerkwi św. Onufrego w Posadzie Rybotyckiej, Kraków: Księgarnia Akademicka. http://collections.museums-sheffield.org.uk/view/objects/asitem/People@537/0?t:state:flow=cd3b9f0d-8b47-45ae-ae02-0b0874857f5a. 2.03.2021. http://www.pierotrincia.it/en/2766/Il-riposo-di-Ges%C3%B9-Bambino---Wagner----Amigoni.html. 2. 03. 2021. https://antikvaria.ru/product/volpato-spyashchiy-angel/. 2.03.2021.
Karczewski, M. (2011). Baranek – Lew z pokolenia Judy. Chrystocentryczna reinterpretacja Rdz 49,9 w Ap 5,5, „Biblica et Patristica Thoruniensia” 4, s. 151–163, https://doi.org/10.12775/BPTh.2011.007.
Lurker, M. (1989). Słownik obrazów i symboli biblijnych, Poznań: Pallottinum. Meinardus, O. F. A. The Macedonian «Άναπεσων» as Model for the Flemish “Nascendo Morimur”. https://ejournals.epublishing.ekt.gr/index.php/makedonika/article/viewFile/6192/5927. 30.10.2018.
Pallas, D. I. (1965). Passion und Bestattung Christi in Byzanzs. Der Ritus – das Bold. Miscallanea Byzantina Monacensia, t. 2. München: Institut für Byzantinistik und neugriechische Philologie der Universität.
Pastoureau, M. (2006). Średniowieczna gra symboli. Przekł. H. Ogalson-Tygielska. Warszawa: Oficyna Naukowa.
Petterson-Ševčenko N., (1991). Christ Anapeson, W: The Oxford Dictionary of Byzantium. Ed. A. P. Kazhdan, t. 1. New York. PG (1862). Patrologia graeca, t. 12, 43, 69, 80, 91. Paris: J. P. Migne.
Popa, C., Iancovescu, I. (2009). Mânăstirea Hurezi. Editura Simetria.
Różycka-Bryzek, A. (1986). Program ikonograficzny malowideł w cerkwi w Posadzie Rybotyckiej. W: Symbolae Historiae Artium. Studia z historii sztuki Lechowi Kalinowskiemu dedykowane. Red. J. Gadomski. Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe, s. 355–359.
Różycka-Bryzek, A. (2006). Obraz Czuwającego Emmanuela w malowidłach Kaplicy Świętokrzyskiej na Wawelu. „Modus. Prace z historii sztuki” 7, s. 53–58.
Skrzyniarz, S. (1999). Diabolus tamquam leo rugiens: z badań nad znaczeniem motywu lwa na sarkofagach chrześcijańskich epoki przedkonstantyńskiej, „Modus. Prace z historii sztuki” 1, s. 7–29.
Ştefănescu, D. (1928). La peinture religieuse en Bucovine et en Moldavie. Paris: P. Geuthner.
Sulikowska, A. (2003). „Życie śpi, a piekło drży z trwogi”. Czuwające oko Chrystusa jako wyobrażenie męki i chwały Zbawiciela w ikonografii staroobrzędowców. W: Chrystus Wybawiający. Teologia świętych obrazów. Red. A. A. Napiórkowski. Kraków: Wydawnictwo M, s. 185–202.
Todić, B. (1994). Anapeson. Ikonographie et signification du thème. „Byzantion” 64, s. 134–165.
Tschilingirov, A. (1978). Die Kunst des christlichen Mittelalters in Bulgarien 4. bis 18. Jahrhundert. Berlin: Union Verlag Berlin.
Wessel, K. (1966). Christusbild. W: Reallexikon zur byzantinischen Kunst, t. 1. Stuttgart: Anton Hiersemann, szp. 1011–1012.
Бакалова, Е. (1976). Стенописите на църквата при село Беренде. София: Български художник.
Палковљевић Бугарски, Т. (ur.) (2017). Српска црквена уметност у Румунији. Истраживање и конзервација. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Живановић, Л., Лесек, М., Микић, О., Николајевић, M. (1972). Дело Теодора Крачуна. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Кондаков, Н. П. (2001). Лицевой иконописный подлинник, t. 1: Иконография Господа Бога нашего Иисуса Христа. [Reprint wydania Санкт Петербург 1905]. Москва: Паломник.
Kостић, M. (ur.) (1997). Димитрије Бачевић (?-после 1770), Нови Сад: Галерија Матице српске.
Костић, М. (2007). Јаков Орфелин и његово доба. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Кулић, Б. (2013). Уметност XVIII века у колекцији Галерије Матице српске. Београд–Нови Сад: Галерија Матице српске.
Кулић, Б., Тимотијевић, М. (ur.) (2009). Тронови цркве манастира Крушедола. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Медаковић, Д. (1980). Српска уметност у XVIII веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Медаковић, Д. (2008). Крушедол. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Ракић, С. (1998). Иконе Босне и Херцеговине (16–19. вијек). Београд:. Републички завод за заштиту споменика културе
[Rakić, S. (1998). Icons of Bosnia-Herzegovina (16th–19th Century). Belgrade].
Тодић, Б. (2010). Радови о српској уметности и уметницима XVIII века по архивским и другим подацима. Нови Сад: Галерија Матице српске.
Шпановић, М., Ерцеган, С. (2015). Саборни храм и Ризница музеја Српске православне цркве у Сремским Карловцима. Сремски Карловци: Епархија сремска.
[Bakalova, E (1976). Stenopisite na c”rkvata pri selo Berende, Sofiâ: Balgarski hudozhnik. Palkovljević
Bugarski, T. (ur.) (2017). Srpska crkvena umetnost u Rumuniji: istraživanja i konzervacija, Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Živanović, L., Lesek, M., Mikić, O., Nikolajević, M. (1972), Delo Teodora Kračuna. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Kondakov, N. P. (2001). Litsevoy ikonopisnyy podlinnik, Ikonografiya Gospoda Boga nashego Iisusa Khrista. (Reprint wydania z Sankt Peterburg 1905). Moskva: Palomnik.
Kostić, M. (ur.) (1997). Dimitrije Bačević (?-posle 1770). Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Kostić, M. (2007). Jakov Orfelin i njegovo doba. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Kulić, B. (2013). Umetnost XVIII veka u kolekciji Galerije Matice srpske. Beograd– Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Kulić, B., Timotijević, M. (ur.) (2009). Tronovi crkve manastira Krušedola. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Medaković, D. (1980). Srpska umetnost u XVIII veku. Beograd: Srpska književna zadruga.
Medaković, D. (2008). Krušedol. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Rakić, S. (1998). Ikone Bosne i Hercegovine (16–19. vijek). Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
(Rakić, S. [1998]. Icons of Bosnia-Herzegovina [16th–19th Century]. Belgrade: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture).
Todić, B. (2010). Radovi o srpskoj umetnosti i umetnicima XVIII veka po arhivskim i drugim podacima. Novi Sad: Galerija Matice srpske.
Španović, M., Ercegan, S. (2015). Saborni hram i Riznica muzeja Srpske pravoslavne crkve u Sremskim Karlovcima. Sremski Karlovci: Eparhija sremska].
License
Authors
The authors of the articles accepted for publication in the journal Poznańskie Studia Slawistyczne are obliged to fill up the contract for providing the journal free licence (along with sub-licence CC) to works. The contract should be also signed by the authors and sent back to the editorial board of the journal.
Under the terms of the contract, the authors of the texts published in the journal “Poznańskie Studia Slawistyczne” provide the University of Adam Mickiewicz in Poznań with a non-exclusive free licence and allow the aforementioned institution to use the sub-licence Creative Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-ND 4.0).
The authors hold the copyright for their texts.
Users
The Internet users are eligible for using the works published in “Poznańskie Studia Slawistyczne” from 2015 under the following conditions:
- recognition of the authorship: the popularized work must contain information about the author, title, source (references to the original work, DOI) and licence.
- no derivative works may be created: the work must be preserved in its original form, the work’s translations or elaborations cannot be distributed without the author’s permission.
The copyright to the texts published before 2015 is reserved.
Other
The University of Adam Mickiewicz in Poznań holds the right for the entire journal (its segmentation, graphical form, title, cover design, logo, etc.).