Abstrakt
The article refers to a problem of relationship between authority and genealogy, and to their specific functioning in the Old Serbian literature, that is in other words, in the hagiographical, historiographical, and hymnic texts. In all those works, the combination of the both ideas undoubtedly serves the ideological creation, regarding the image of sovereign together with the exposition of his extra-ordinary lineage and destiny which are tied to his place and role in the space of history, politics, religion, and culture. In the literature, this peculiar relationship is expressed by the two characteristic constructions of dynasty and genealogy. With regard to this representation, the dynastic construction is based on the model of biblical motif concerning Jesse’s stem and functions as the saint osier of the family of Nemanjić. As for the second construction, of genealogy, it reveals itself as a component of the classical myth of historiography that determines the beginnings namely, the Serbian sovereign’s mythical genesis that also concerns all his charismatic, saint family.
Bibliografia
Банашевић М., 1955, Летописци о пореклу Немањића, „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор”, ks. 21, z. 1–2, Београд, s. 6–10.
Богдановић Д., 1979, Крмчија Светога Саве, w: Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, red. В.Ј. Ђурић, Београд, s. 91–99.
Da Barberino A., 1947, I Reali di Francia, a cur. G. Vandelli, G. Gambarin, Bari, lib. I, cap. VIII.
Evans J. A., 2008, Justynian i Imperium Bizantyńskie, przeł. B. Godzińska, Warszawa.
Flis A., 2001, Chrześcijaństwo i Europa. Studia z dziejów cywilizacji Zachodu, Kraków.
Гавриловић С., 1991, Српски национални програм патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1736/37 г., „Зборник Матице Црпске за историју” nr 44, Нови Сад.
Gil D., 2005, Prawosławie. Historia. Naród. Miejsce kultury duchowej w serbskiej tradycji i współczesności, Kraków.
Graf A., 1923, Roma nella memoria e nelle imaginazioni del Medio Evo, Torino.
Јиречек К., 1952, Историја Срба, t. I, Београд.
Медаковић Д., 1988, Представа српских владара-светитеља у XVIII веку, w: Барок код Срба, Београд.
Маријановић-Дишанић С., 1994, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд.
Маријановић-Дишанић С., 1997, Владарска идеологија Немањића, Београд.
Мошин В., 1979, Правни списи Светога Саве, w: Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, red. В.Ј. Ђурић, Београд, s. 101–128.
Ossowski S., 1966, Więź społeczna i dziedzictwo krwi, w: S. Ossowski, Dzieła, t. 2, Warszawa.
Пајсије Патријарх, 1993, Сабрани списи, przeł. Д. Богдановић, Т. Јовановић, Београд.
Петровић М., 2002, Свети Сава као састављач и преводилац Законоправила – српског Номоканона, „Историјски часопис” nr 49, s. 27–45.
Плюханова М., 1995, Сюжеты и символи Московского Царства, Санкт-Петербург.
Стојановић Љ., 1927, Стари српски родослови и летописи. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, ks. XVI, Сремски Карловци.
Rodosłowy i Latopisy:
Konstantinov, Karlovački, Zagrepski, Vrhobreznički, Pejatovićev,
Ruvarčev, Novakovićev, Hadži-Jordanov, Pajsijev, Ćorovićev, Pećki, Koporinjski, Studenički, Vrhobreznički, Ruvarčev II, Sofijski II, Vasićev, Podgorički, Vukmanovićev, Senički, Magaraševičev, Hilandarski, Verkovičev, Ostojićev, Jankov, Dečanski, Sečenički, Belopoljski, Koviljski, Brankovićev, Ruvarčev I.
Schmemann A., 2001, Droga prawosławia w historii, przeł. H. Paprocki, Białystok.
Srbljak (Pravila molebnaja svjatih serbskih), Rimnički z 1761 r. (starodruk ze zbiorów Biblioteki Macierzy Serbskiej, sygn. R 18, Sr II).
Srbljak (Pravila molebnaja svjatih serbskih), Moskiewski z 1765 r. (starodruk ze zbiorów Biblioteki Macierzy Serbskiej, sygn. R 18, Sr IV).
Srbljak (Pravila molebnaja svjatih serbskih), Belgradzki z 1861 r. (starodruk ze zbiorów Biblioteki Macierzy Serbskiej, sygn. R 19, Sr IV).
Србљак. Службе. Канони. Акатисти, 1970, oprac. Ђ. Трифуновић, ks. 3, Београд.
Старе српске биографије XV и XVII века. Цамблак. Константин. Пајсије, 1936, przeł. Л. Мирковић, przedmowa П. Поповић, Београд.
Wieczerza mistyczna. Anafory eucharystyczne chrześcijańskiego Wschodu, 1988, wyb., oprac., przeł. H. Paprocki, Warszawa.
Żywot św. Symeona, 1865, w: Живот Светога Симеуна и Светога Саве, napisał Доментијан, wyd. Ђ. Даничић, Београд.
Żywot cara Uroša, 1867, w: „Гласник Српског Ученог Друштва”, ks. IV, z. XXI (старога реда), Београд.
Żywot św. Uroša I, 1866, w: Животи краљева и архиепископа српских написао архиепископ Данило и други, wyd. Ђ. Даничић, Загреб.
Licencja
Copyright
© 2013 Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu
OPEN ACCESS