Słowa kluczowe
clergy
monastery
scriptorium
print shop
Turkish rule
Jak cytować
Abstrakt
The re-establishment of the autocephality of the Serbian Church in 1557 instigated a considerable degree of activity in the field of cultural restoration. The see of the Patriarchate was revived in its former location – in the monastery Peć. Restoration of the structures of the church organization was accompanied by reparation of the old (abandoned or neglected) churches and monasteries, as well as by building of new objects. A number of new churches and monasteries arouse in the regions of the Balkans which were colonized by Serbs intensively and systematically. The new churches required liturgical books necessary for non-hindered performance of the rite. The result was that old scriptoria were restoring and intensifing their activity, but at the same time new scriptoria started to fill the libraries of numerous churches and monasteries. The short supply of liturgical books towards the end of the 15th century motivated Djurdje Crnoević to establish the first printing shop in the South Slavonic lands at Cetinje. During the first half of the 16th century there were several printing shops at Goražde, in the monastery of Rujan and in the monasteries Gračanica and Mileševa. An analysis of the production of all those printing shops show that exclusively books necessary for normal performance of the rite were printed.
Bibliografia
Богдановић Д., 1978, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд.
Грујић Р., 1920, Српска православна црква, Београд.
Грујић Р., 1936, Прва штампарија у Јужној Србији 1539. године, на Косову пољу, у манастиру Грачаници, „Гласник Скопског научног друштва” XV–XVII.
Димитријевић С., 1900, Одношаји пећких патријараха с Русијом у XVII веку, „Глас Српске Краљевске Академије” LVIII, II разред, књ. 37.
Димитријевић С., 1903, Документа која се тичу односа између српске цркве и Русије у XVI веку, „Споменик Српске Краљевске Академије” XXXIX.
Димитријевић С., 1922, Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, „Споменик Српске Краљевске Академије” LIII.
Драговић М., 1887, Прилози за историју Црне Горе из времена владика из разних племена, „Старине” XIX.
Ђерић В., 1909, Дванаест писама руских владалаца, „Старинар” н.с. IV.
Ђурђев Б., 1964, Улога цркве у старијој историји српског народа, Сарајево.
Ђурић В.Ј., 1985, Икона светог краља Стефана Дечанског, Београд.
Hadrovics L., 1947, Le peuple Serbe et son èglise sous la domination turque, Paris.
Ивић П., Грковић М., 1976, Дечанске хрисовуље, Нови Сад.
Јачов М., 1983, Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века, „Зборник за историју, језик и књижевност српског народа” књ. XXII, Београд.
Јачов М., 1986, Списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима (1622–1644), САНУ Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, књ. XXVI, Београд.
Јиречек К., 1959, Велики везир Мехмед Соколовић и српски патријарси Макарије и Антоније, Зборник Константина Јиричека I, Београд.
Јовановић Т., 1990, Пећки поменик и патријарх Пајсије, „Археографски прилози” бр. 12, cтр. 243–248
Јовановић Т., 2001, Књижевно дело патријарха Пајсија, Београд.
Калић Ј., 1994, Срби у позном средњем веку, Београд.
Костић П., 1922, Документи о буни смедеревског епископа Павла против потчињавања Пећке патријаршије Охридској архиепископији, „Споменик Српске Краљевске Академије” LVI, Други разред 48.
Медаковић Д., 1958, Графика српских штампаних књига XV–XVII века, Београд.
Милосављевић Д., 2005, Зограф Андрија Раичевић, Београд–Ужице–Прибој.
Миљковић Е., Крстић А., 2007, Браничево у XV веку, Пожаревац.
Мирковић М., 1965, Правни положај и карактер српске цркве под турском влашћу (1459–1766), Београд.
Мишић С., Суботин-Голубовић Т., 2003, Светоарханђеловска повеља, Београд.
Младеновић А., Штављанин-Ђорђевић Љ., 1982, Дијак Симон – писар српских богослужбених књига у другој половини XVI века, „Археографски прилози” бр. 4, cтр. 101–146.
Момировић П., 1967, Десисалићев отачник. Стара рукописна србуља писана 1564. год. у Сарајеву, „Православна мисао” бр. 10, cтр. 89–108.
Москва – Србија, Београд – Русија. Документа и материјали, 2009, т. 1, y: Друштвене и политичке везе XVI–XVIII век, прир. С. Долгова, Е. Иванова,
А. Турилов, Т. Суботин-Голубовиħ, Београд–Москва.
Нилевић Б., 1990, Српска православна црква у БиХ до обнове Пећке патријаршије 1557. године, Сарајево.
Новаковић С., 1923, Српска црква у међувремену од патријарха Арсенија II до Макарија око 1459–63. до 1557, „Глас Српске Краљевске Академије” CVI.
Патријарх Пајсије, 1993, Сабрани списи, ур. Т. Јовановић, Београд.
Петковић С., 1965, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије (1557–1614), Нови Сад.
Петковић С., 1994, Пет векова српског штампарства 1494–1994, Београд.
Радоњић Ј., 1950, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд.
Ракић З., 1998, Радул: српски сликар XVII века, Нови Сад.
Самарџић Р., 1993a, Турци у српској историји, „Историја српског народа” т. III/1, Београд, cтр. 7–22.
Самарџић Р., 1993б, Српска православна црква у XVI и XVII веку, „Историја српског народа” т. III/2., Београд, cтр. 7–102.
Самарџић Р., 1993в, Обнова Пећке патријаршије, „Историја српског народа” т. III/2, Београд, cтр. 39–52.
Самарџић Р., 1987, Милешева и обнова српске цркве (1557), у: Милешева у историји српског народа, ур. В.Ј. Ђурић Научни скупови, књ. XXXVIII, Одељење историјских наука, књ. 6, Београд, cтр. 187–194.
Самарџић Р., Веселиновић Р.Л., Поповић Т. (ур.), 1993, Историја српског народа, књ. III, т. 1, Београд.
Синдик Н., 1995, Хиландарски писар Аверкије, Проучавање средњовековних јужнословенских рукописа, Београд.
Спремић М., 1994, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд.
Стојановић Љ., 1902, Стари српски записи и натписи, I, Београд.
Суботић Г., 1995, Иконографија св. Саве у време турске власти, књ. VII, Београд.
Суботин-Голубовић Т., 1999, Српско рукописно наслеђе од 1557. године до средине XVII века, САНУ, Посебна издања, књ. DCXL, Одељење језика и књижевности, књ. 51, Београд.
Суботин-Голубовић Т., 2004, Служба светом Ивану Рилском у српском рукописном наслеђу, „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор” LXVIII–LXIX (за 2002–2003, обј. 2004), cтр. 135–145.
Чубриловић В., 1960, Српска православна црква под Турцима од XV до XIX века, „Зборник Филозофског факултета у Београду” бр. V–1, стр. 163–188.
Ћирковић С., 1964, Херцег Стефан Вукчић – Косача и његово доба, Београд.
Трифуновић Ђ. (yp.), 2011, Повеља краља Милутина манастиру Бањска – Светостефанска хрисовуља, т. 1–2, Београд.
Шакота М., 1956, Прилог проучавању иконописца Лонгина, „Саопштења” бр. 1, стр. 156–166.
Шакота М., 1963, Акатист првомученику Стефану од иконописца Лонгина, „Старине Косова и Метохије” бр. 2–3, стр. 205–213.
Шакота М., 1965, Зограф Лонгин, сликар и књижевник XVI века, Београд.
Шево Љ., 1999, Манастир Ломница, Београд.
Шупут М., 1984, Српска архитектура у доба турске власти 1459–1690, Београд.
Шупут М., 1991, Споменици црквеног градитељства XVI–XVII века, Београд.
Licencja
Copyright
© 2013 Uniwersytet im. Adama Mickiewicza w Poznaniu
OPEN ACCESS